Vjera Mujović imala ludu ljubav sa nemačkim doktorom, pa se razvela: Ono što je ona proživela, ne možete ni da zamislite

Glumicu Vjeru Mujović bivši muž, nemački lekar Štefan Prajs je zaprosio posle samo tri meseca veze. Upoznali su se u avionu na letu za Mongoliju, a verili se u Palermu. To je bilo 2014, a venčali su se 2015. godine, i to na letu od Beograda do Istanbula 9. maja. Crkveno venčanje se odigralo tri dana kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu. Vjera je na venčanju nosila belu haljinu dizajnera Igora Todorovića, a preko lica jo je padao veo od španske čipke, koju joj je poklonila kumina baka.

Vjera i Štefan su bili u braku do 2022. a to je i godina kada je glumica u šest meseci izgubila oba roditelja. Posle toga Vjera je ušla u vezu sa rediteljem Milošem Pavlovićem koji takođe iza sebe ima brak, bio je oženjen glumicom i iz tog braka ima dve ćerke.

„Moj razvod nije nova vest i već sam ranije govorila o tome za medije. Nekako je to ostalo u senci gubitka mojih roditelja. Razvela sam se pre dve godine, a Miloš i ja samo zajedno nešto oko godinu dana. Zajedno smo bili na Festu i pojavljujemo se na premijerama. Nije bilo nikakvih tu poklapanja. Nisam osoba koja krije svoj privatni život, ali s druge strane ja od svog života ne pravim senzaciju. Moj posao da je govorim o svojim ulogama, o festivalu koji sam pokrenula u Beogradu i to u suštini treba da me predstavlja u javnosti“, rekla je glumica.

Vjera Mujović je rođena u Beogradu, ali je detinjstvo provela u Podgorici. Kako je sama otkrila, dok je bila dete maltretirali su je stariji rođaci kojima je bila poveravana na čuvanje. Njeni roditelji su mnogo radili i oboje su bili pedijatri. U detinjstvu se takođe selila 13 puta.

"Moji Mandići su bliski rođaci s Teslinom majkom Georginom, to jest Đukom. Baka Persida Petrović bila je modistkinja, pravila je šešire. Moja majka Ljiljana trebalo je da studira slikarstvo, bila je izuzetno talentovana za to. Zbog jedne neljubazne lekarke, na maturi Prve muške gimnazije, rešila je da studira medicinu. Uvek je bila dosledna svojim zavetima, pa je posle pedijatrije postala psihoterapeut i bavila se dečjim dušama i mukama odrastanja. Moj otac Trifun je bio gorštak, rođen u brdima, u Lijevoj Rijeci, pešačio je do škole i nazad devet kilometara. Lečio je najteže bolesti kod dece. Bio je najskromniji čovek koga sam srela u životu", prisetila se svog detinjstva glumica koja je potom progovorila o selidbama.

„Bila sam naizgled vaspitana. Ali mnogo sam psovala – u sebi. Mislila sam kako su odrasli blesavi, jer ne umeju da otkriju koliko sam, u stvari, bezobrazna… Majka je trenirala spartanstvo, tako da me je oblačila kao siroče, do te mere da su se zgražavali. Stalno sam nosila nešto zakrpljeno. Čak je i učiteljica molila moju majku da me lepše oblači. Ja toga, srećom, nisam bila svesna. A pre nego što sam krenula u školu, šišali su me do glave nekoliko puta – jednom zbog vaški, jednom zbog praktičnosti“, ispričala je Vjera Mujović koja je i dalja rođaka Nikole Tesle i to po majci.

U jednom od intervjua glumica je otkrila i zašto se umorila od sebe.

„Kad sad ovo ovako nabrajam, moram priznati da sam se umorila – od sebe. Kao da sam neka dosadna štreberka. Ali ovde nisu doživljaji s putovanja, ludovanja, slavlja, suze, 12 operacija, zaljubljivanja, sreća, razočaranja, uzleti… Prijatelji, smejanje, kukanje, sumnje, radosti… Često se osećam kao da sam živela tako zgusnuto da je to nekad bilo teško gledati, a kamoli meni – izdržati. Ja jesam fatalistkinja i ekstremistkinja, ali – mnogo je. Imam potrebu malo da predahnem i zastanem. Ali život ne da, ne dozvoljava“, rekla je.

Vera se osim glume bavi i muzikom, pisanjem, prevođenjem. Stalna je članica ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, snimila je dva muzička CD-a, dobitnica je i mnogih prestižnih nagrada, a 2019. je doktorirala.

"Sreća je u trenucima, dolazi na mahove, treba je čuvati u depoima srca i duše. Bajka mog braka sa Štefanom, koja je počela i krunisana na nebu, završila se u nekim oblacima nejasnog oblika. Raspolućenost, rastrzanost... Presudile su daljine. Svaki, pa i moj ekstremizam i fatalizam mogu ograničeno da traju, moraju da dobiju meru i uzemljenje. Ipak, razvod je bio u drugom planu u odnosu na smrt mojih roditelja. Plačem. Kad god se rasplačem, mislim na moju majku, koja bi se ljutila na moje suze. Nije se uopšte plašila smrti, negodovala je kad sam ja bila tužna zbog njene bolesti. Kad je odbila terapiju, rekla je: "Živela sam punim životom, kako sam htela! Toliko godina svega, pa dosta je. A tamo, imam druge planove." Konačno, ona je "videla" Miloša, moju novu ljubav, pre mene. Sad se osmehujem i brišem suze. A mama i tata me gledaju s mog radnog stola."

(Zadovoljna/Kurir)