Selo u kojem su sve kuće dvorci, a stanovnici goli i bosi: Nećete verovati čime se bave ljudi koji žive u ovim kućama
Selo Buzesku u Rumuniji je selo sa vilama i dvorcima, a stanovnici su ljudi koji se bave otkupom sekundarnih sirovina
Autor:
Da li ste čuli za Buzesku, najveće romsko naselje na svetu? U tom Rumunskom naselju romske palate nižu kao pečurke posle kiše.
A kako su stanovnici tog malog mesta došli do para od kojih grade kule i gradove? Skupljajući sekundarne sirovine, prodajući staro železo i baveći se sitnim trgovinama.
Kuće nakićene visokim mramornim stupovima, tornjevima i krovovima nalik pagodama u rumunskoj unutrašnjosti broje se u hiljadama.
Takozvane romske palate usred polja ili besprizornih gradića izgledaju neprimereno i bizarno, ali među pripadnicima marginalizovane i uglavnom siromašne manjine jasno otkrivaju težnju za višim statusom, piše Fokus.ba
Romske palate počele su nicati početkom 90-ih godina prošlog veka pošto su nakon pada komunizma pojedinci u romskoj zajednici došli do novca, uglavnom sakupljajući i prodajući staro železo i baveći se sitnom trgovinom, prenosi Hina.
Sada tih nametljivih zdanja ima na hiljade širom Rumunije. Komšije se često, nadograđujući spratove, nadmeću u visini.
Pročelja se neretko ukrašavaju znakovima dolara ili mercedesa jer se smatraju simbolima bogatstva.
Razmetanje uspehom
Rumunski arhitekt Rudolf Graef kaže da stil “romskih palata” ne treba odbacivati iako ga se doživljava apsolutnim kičem.
“To je dio rumunske historije, suprotno modernoj arhitekturi kakvu nameće država”, kaže.
Krovovi, na primer, koji oblicima podsećaju na azijske hramove, zapravo su “preterivanje” u tipičnim rumunskim arhitektonskim elemenatima, objašnjava Graef.
Stilovi se razlikuju od regije do regije. U srednjoj Rumuniji romske palate inspirirane su katoličkim crkvama, na jugozapadu su kopije neoklasicističkih zdanja, a na istoku i na jugu su interpretacije tradicionalnih kuća bojara, odnosno nekadašnje aristokratije.
Ali jedno im je zajedničko, napominje Graef, grade se kako bi se vlasnici razmetali uspehom.
Ponekad su i kopije postojećih zgrada, poput jedne u selu Buzescuu, stotinu kilometara južno od Bukurešta.
Tamo je Dan Finutu, bogati član mesne romske zajednice, svoju kuću modelirao po zgradi suda na kojem je osuđen za prevaru 90-ih godina prošlog veka.
Zlato i sirotinja
“Izvori finansiranja tih palata nisu baš jasni”, rekao je Graef.
Mnogi vlasnici u Buzescuu kažu da su novac zaradili preprodajom otpada, a time se i danas bave. Drugi tvrde da su radili u inostranstvu.
Padom komunističkog režima, koji ih je prisiljivao na asimilaciju, zakonski im je olakšao da dođu do zarade.
Costica Stancu, čelnik romske zajednice u Buzescuu, povezuje nicanje prvih ‘palata’ s time što je Romima vraćen deo zlata koje su im zaplenili komunisti.
Romi tradicionalno daruju zlatnike u prigodama rođenja deteta ili venčanja. Zlatnici se prenose generacijski, a mnoge su ih Romkinje pretvorile u ogrlice.
Međutim, režim Čaušeskog usvojio je 1978. dekret kojim su službeno svi Rumuni, ali ciljalo se prvenstveno Rome, morali svoje zlato predati vlastima.
U većini slučajeva predaja je dokumentovana što je olakšalo proceduru povrata romskog zlata.
Skupo održavanje
Buzescu ima 4000 stanovnika i na desetke “palata” duž glavne ulice, na oduševljenje turista u prolazu.
Većina od dva miliona rumunskih Roma, ili oko 10 posto stanovništva, i dalje je siromašno.
Čak i vlasnici megalomanskih kičastih zdanja često žive u jednoj ili dvema sobama, a velike salone nakićene mermerom i zlatom čuvaju za svečane prilike, kaže Stancu. Uz to, mnoge izgledaju napušteno.
“Održavanje je jako skupo”, kaže taj 72-godišnjak, koji živi u kućici s vrtom. Dodaje da se danas gradi sve manje “palata”, a one čija je gradnja započeta teško da će biti završene.
Vlasnica jedne od njih, koja se predstavila kao Lidia, kaže da mnogi Romi odlaze.
“Stvari nisu kao pre”, govori s gorčinom u glasu ispred svojih impozantnih dvorišnih vrata.
“Ljudi su otišli u Bukurešt ili u inostranstvo”, rekla je. “Žele zaraditi i tamo živeti."
(Stil/ Hina/ Fokus)