Granice izdržljivosti čoveka: 7 dana bez vode je fatalno, pri određenoj brzini telo bi se raspalo!

Iako duh, kreativnost i mašta ljudi nisu ničim organičeni, kroz brojne studije nauka je na konkretnim primerima dokazala da postoje granice kada se radi o ljudskom telu.

Tako su izračunata opšta ograničenja, koja se uzimaju kao pravilo, iako, kao i kod svih pravila, postoje razlike i odstupanja - prenosi Hafington post.

OVDE pogledajte neverovatno izdržljivog i fleksibilnog dečaka - Oborio rekord u limbo skejtingu!

Uz vežbu je moguće istrenirati određene sposobnosti, pa se granice pomeraju, ali na sopstveni rizik, jer je telo veoma ograničeno kada je reč o ovih 9 stvari.

1. Toplota

Kada bi se čovek našao na temperaturi od 60 stepeni, već nakon 10 minuta upašće u stanje hipertermije, odnosno pregrejavanja. Ali, naučnici veruju da temperatura od 140 stepeni i više garantuje smrt i to za samo nekoliko sekundi. Sa druge strane, vatrogasci obučeni u punu opremu mogu da izdrže temperaturu i do 95 stepeni.

2. Hladnoća

Koliko ćete dugo uspeti da preživite ekstremnu hladnoću zavisi od kretanja i odeće, koji utiču na to koju će temperaturu telo uspeti da zadrži. Ali, kada se temperatura tela spusti ispod 27 stepeni, neizbežno dolazi do gubitka svesti, dok je pad ispod 22 fatalan.

Da li ste znali da muški fetusi teže preživljavaju hladnoću? Detalje saznajte OVDE.

3. Ubrzanje

Osim što štiti srce od mogućih spoljašnjih povreda, još jedna od uloga grudnog koša jeste da čuva srce i u uslovima ekstremnih kretanja. Iz NASA-e smatraju da postoji granica ubrzanja koju telo može da podese. Kod bočnog kretanja je to 14, naglavačke 8, a napred ili nazad i do 40 G. Imajte u vidu da brzina sile normalne gravitacije na zemlji iznosi 1 G, a naučnici upozoravaju da bi se pri bočnom ubrzanju od 14 G svi organi odvojili jedan od drugog, a telo raspalo.

4. Temperatura tela

Reakcija imunog sistema na infekciju obavezno je ispraćen i povišenom telesnom temperaturom, koja je bezopasna maksimalno do 41 stepena. Temperatura od 42 stepena je rizična, ona od 43 izaziva oštećenja mozga, a 44 sigurnu smrt. Telo ne može da izdrži veće temperature, jer se pri velikoj toploti proteini u telu raspadaju.

5. Radijacija

Zračenje je opasna, dugoročna pretnja, jer vremenom rezultira mutacijom DNK, što uglavnom dovodi do nastanka raka. Nuklerani inžinjer Piter Karakap veruje da je granica zračenja koju telo može da podnese između 5 i 6 SI (Siverta), dok sve preko toga uništava ćelije i vodi u smrt. Kako biste razgraničili koliko je to, znajte da su radnici u Fukušimi prilikom nuklearne katastrofe bili izloženi zračenju između 0,4 do 1 SI po satu.

Šta se zapravo dešava kada koža izgori, saznajte OVDE - šokiraće vas!

6. Visina

Nadmorska visina od oko 4572 metra, uzrokovala bi onesvešćivanje, dok visinu veću od 7925 metara ne bi dugo izdržali čak ni sa bocama kiseonika.

7. Glad

Po opštem pravilu, čovek bi preminuo nakon tri nedelje bez hrane, ali primeri ekstremnog preživljavanja pomerili su granice. Zapravo, taj interval zavisi od telesne težine, jer što ima više mase, telo može duže da koristi skladištene rezerve hranljivih materija. Ali, posle 45 dana gladovanja izgubiće se oko 30 odsto telesne težine, što samo po sebi izaziva smrtonosne bolesti.

6 razloga zašto smo stalno gladni, otkrijte OVDE - Prazne kalorije i manjak sna su krivci!

8. Dehidracija

Već nakon tri dana bez vode, više od 80 odsto ljudi došlo bi u stanje ozbiljne dehidracije i potencijalne smrti, ok je sedam dana bez kapi vode fatalno za svako ljudsko biće.

OVDE otkrijte šta se dešava organizmu kada ne pijete dovoljno vode - Od alergija do hipertenzije!

9. Bez vazduha

Većina ljudi može da izdrži bez vazduha oko dva minuta, ali odmah nakon toga javlja se nesvestica. U slučaju da i dalje nema vazduha, smrt nastupa nezaobilazno. Ova granica može da se podigne pomoću vežbi disanja i povećanja kapaciteta pluća, a dokaz sz ronici koji su uspeli da izdrže čak 17 minuta pod vodom, pod kontrolisanim uslovima. U svakom slučaju, nemojte previše insistirati da što duže izdržite bez vazduha, jer bez kiseonika može doći do trajnih oštećenja mozga ili smrti.

A zašto su priroda i svež vazduh dobri za vas, pročitajte OVDE!