Visoka, mlada i lepa plavuša bavila se najstarijim zanatom: Kad je on završio s njom više niko nije mogao da je prepozna

Meri Džejn Keli iznajmljivala je malu sobu u jednoj zavučenoj uličici u Londonu i kasnila je šest nedelja sa kirijom.

Kada je njen stanodavac stigao dvaput je pokucao na vrata, ne dobivši nikakav odgovor, zašao je za ugao dvorišta i video da je nekoliko staklenih prozora polomljeno. Posegnuo je kroz izlomljeno staklo i pomerio zavesu da vidi da li je Meri Keli kod kuće ili ne. Prvo što je video bilo je nešto što je ličilo na dva komada mesa na noćnom ormariću.

Druga stvar koju je video naterala ga je da trči koliko ga noge nose. Unutra je ležao krvavi leš, oštećen do neprepoznatljivosti, sa delovima razbacanim po krvlju natopljenom krevetu.

Naišao je na policajce i jedva je izvlačio reči iz usta. Policajci su ga pratili, posmatrajući pokolj kroz razbijeni prozor sa mučnim užasom. Poslali su po inspektora Aberlajna, koji je bio zadužen za slučaj Trbosek. Kada su razvalili vrata i ušli, prizor koji su zatekli unutra, proganjaće ih zauvek.

Meri Džejn Keli je bila poznato lice u Vajčepelu. Detektiv Constable Valter Dev, jedan od policajaca koji su odgovorili, rekao je da je retko viđana bez pratnje drugih žena, ili barem ruku pod ruku sa dve ili tri prijateljice. Često je viđena po komšiluku, uvek obučena u svoju prepoznatljivu belu kecelju.

Prema pričama onih koji su je poznavali, Meri Keli je bila najmlađa i najatraktivnija žrtva Trboseka. Rođena je oko 1863. u Limeriku u Irskoj, a u trenutku smrti imala je 25 godina. Bila je visoka i imala je plavu kosu, plave oči i svetlu kožu.

Većina onoga što se znalo o njenoj prošlosti potiče od njenog partnera, Džozefa Barneta, a ta priča je zasnovana na onome što mu je sama Keli rekla. Takođe je bila puna praznina i sopstvenih malih misterija.

Iako rođena Irkinja, Meri Keli je većinu svojih ranih godina provela živeći u Velsu. Njen otac je bio Džon Keli, gvožđar. Keli je rekla Barnetu da ima šest ili sedam braće i sestara. Stanodavac Džon Makarti rekao je da je Keli u vreme dok je živela na Milerovom dvoru primila jedno pismo od svoje majke, ali inače nije bila u bliskoj prepisci sa svojom porodicom.

I Barnet i bivša gazdarica po imenu gospođa Karti nagovestili su da je Kelijeva porodica bila dobra. Karti je takođe rekla da je Keli bila „odličan naučnik i umetnik niskog stepena”.

Uprkos ovoj činjenici, Keli je izgledala kao da je sama u svetu od malih nogu. Godine 1879, kada je Keli imala šesnaest godina, udala se za kolera po imenu Dejvis. Posle samo tri godine braka, tragično je poginuo u eksploziji rudnika uglja. Keli se nije vratila roditeljima, već je otišla u Kardif da živi kod rođaka i postala prostitutka.

Keli je provela samo malo vremena u Kardifu, a veći deo tog vremena provela je bolesna i u ambulanti. Preselila se u London 1884. gde je ostala u dobrotvornoj kući, Providens Rov Night Refuge, i radila kao čuvarica. Nedugo zatim, napustila je i ovo mesto i preselila se u kuću u Vest Endu.

U Vest Endu, Keli je radila i živela u javnoj kući visoke klase, za koju je The Press Association izvestila da je vodila Francuskinja. Rečeno je da je za to vreme Keli dodala malo egzotike sopstvenom imenu tako što je se predstavljala kao „Mari Jeanette“. Keli je rekla Barnetu da se često vozila u kočijama, i da su je u jednom trenutku čak odvezli u Pariz. Međutim, Pariz joj se nije dopao i vratila se u London nakon samo dve nedelje.

Zatim se preselila u kuću u East Endu, međutim brzo je izbačena iz te kuće jer je previše pila i verovatno koristila druge opojne supstance osim alkohola.

Džozef Barnet je ušao u Kelin život na Veliki petak, 8. aprila 1887. Barnet je takođe poticao od roditelja Iraca, ali je rođen u Londonu 1858. Radio je kao radnik na dokovima i portir za riblju pijacu Bilingsgejt. Njih dvoje su se prvo sreli u Komercijalnoj ulici, a zatim izašli na piće, dogovorivši se da se sretnu sutradan. Odlučili su, nakon što su se sastali samo dva puta, da se usele zajedno.

Barnet i Keli su prvo živeli u ulici Džordž, zatim u ulici Dorset, iz koje su iseljeni zbog neplaćanja stanarine i pijanstva.

Par bi se preselio još dva puta pre avgusta 1888. i za to vreme Keli je radila povremene poslove. Onda je Barnet ostao bez posla. S obzirom da su se gomilale višenedeljne naknade za stanarinu, kao i dugovi prema državi za javno pijanstvo, na Meri Keli je bilo da donese novac. Na veliku Barnettovu žalost, Keli je nastavila sa prostitucijom.

Do jeseni 1888, odnos između Meri Keli i Džozefa Barneta postao je zategnut zbog njihove finansijske situacije, kao i zbog neodobravanja Kelinog načina života. Vladavina Džeka Trboseka zasenila je Vajtčepel strahom, a Meri je počela da dozvoljava drugim prostitutkama koje uveče nisu imale gde da odu da borave sa parom u njihovoj maloj sobi.

„Dozvolila im je samo zato što je bila dobrog srca i nije volela da im odbije sklonište u hladnim gorkim noćima“, rekao je Barnet u istrazi. „Živeli smo udobno sve dok Mari nije dozvolila prostitutki po imenu Džulija da spava u istoj sobi; Ja sam se usprotivio: i pošto je gospođa Harvi kasnije došla i ostala tamo, ja sam otišao i uzeo smeštaj negde drugde.”

Komšije su otkrile da se 30. oktobra, negde između 17 i 18 časova, par svađao. Barnet je ostavio Keli da živi u pansionu gospođe Buler. Keli je bila pijana i razbila je dva prozorska stakla koja su gledala na dvorište.

Učiteljica koja je živela takođe u komšiluku Džulija Venturni, kaže da je poznato da se Barnet dobro ophodio prema Meri i da joj je davao novac kad god je mogao. Ovo nije prestalo nakon što se iselio. Nije odobravao njenu prostituciju i nije želeo da tako živi i nastavio je da je posećuje svakog dana sve do 8. novembra uveče.

U međuvremenu, Keli je nastavila da dozvoljava drugim ženama da prenoće. Barnet je 8. novembra posetio Keli u 19 časova, a zatim otišao – u dobrim odnosima – u 19:45.

U ovom trenutku se iskazi svedoka razilaze. Jedno je, međutim, sigurno, a to je da je sledeći put kada je Barnet video Keli, mogao da je prepozna samo po očima i kosi.

Kada su vlasti ušle u prostoriju, u kaminu je gorela vatra. Odeća Meri Džejn Keli bila je uredno složena na stolici, a njene čizme su bile ispred kamina.

Njen leš je bio nag, osim u košulji i ležala je na sredini kreveta koji je stajao u ravni sa zidom stana. Bila je blago nagnuta na levu stranu kreveta, a glava joj je bila naslonjena na levi obraz. Desna ruka joj je bila delimično odvojena od torza; noge su joj bile široko raširene i postavljene pod pravim uglom.

Policijski hirurzi koji su prisustvovali su napravili obdukcioni izveštaj, ali pokolj je bio toliko veliki da su neke od ovih informacija skrivene za javnu istragu.

Pretpostavlja se da je, bez prisustva policije koja je pratila njegove udarce, sakriven u privatnoj sobi, Trbosek imao vremena i privatnosti da svoje kompulzije prenese dalje nego što je morao do te tačke. Kao i kod prethodnih žrtava, sa desne strane tela su bile nagomilane utrobe i organi. Ovog puta bilo je i drugih razderotina i pomeranja organa: Kelina materica, bubrezi i jedna dojka stavljeni su ispod njene glave. Levo plućno krilo joj je bilo pocepano, a srce potpuno nestalo.

Trbosek je uzeo reske kože, koje je skinuo sa butina i stomaka, i stavio ih na noćni stočić. To je bilo meso koje je stanodavac prvi primetio kada je provirio kroz razbijeni prozor.

Svaka crta Kelijevog lica bila je nepravilno isečena. Njen nos, uši, obrazi i obrve su delimično uklonjeni, a usne su joj više puta isečene.

Krevet je bio natopljen krvlju, a dr Filips je sa uverenjem izjavio da je uzrok smrti, ovoga puta, „presecanje karotidne arterije“, a ne gušenje.

Bilo je sukoba oko vremena smrti, prvo se smatrao da se ubistvo dogodilo u 1 ili 2 sata ujutru. Na osnovu iskaza svedoka, Metropolitan policija je verovala da se to dogodilo oko 3:30 ili 4 sata ujutro. Dr Filips, tvrdio je da je vreme smrti bilo 5 ili 6 ujutro. Vlasti su morale da prođu kroz bezbroj priča komšija, čije su se mnoge priče takođe sukobljavale.

Niko nije mogao da potvrdi da je video Meri Džejn Keli između vremena kada je Džo Barnet izašao iz njene sobe u 19:45 i 23:45, iako je u jednoj priči ona pila sa ženom po imenu Elizabet Foster u pabu Ten Bells. U 23:00, rečeno je da je bila veoma pijana i pila sa mladim, uglednim čovekom sa tamnim brkovima u Britanniju.

Prvo potvrđeno viđenje dogodilo se u 23:45 od strane Meri En Koks, prostitutke koja je živela u komšiluku. Koks se vraćala kući da se ugreje i videla Keli kako ide ispred nje sa krupnim muškarcem.

„Čovek je bio nizak, stasit, sa mrljavim licem. Izgledao je kao tridesetogodišnjak. Imao je kratke brkove boje šargarepe, šešir, dugačak tamni otrcani kaput i litru kante piva“, rekla je Koks.

Njih dvoje su stajali ispred Keline sobe dok je Koks prolazila prema njenoj sobi. Koks im je poželela laku noć, a Keli joj je pijana poželela laku noć i mrmljala da će „imati pesmu“. Stanovnici Milerovog dvora navikli su na irske pesme Keli, jer su one bile redovan rezultat njenog pijanstva. Dok je Koks ušla u njen dom, čula je Keli kako je počela da peva „A Violet from Mother’s Grave“. Ketrin Piket i njen muž, takođe susedi iz Milerovog dvora, sećaju se da su je čuli i kako peva u 12:30. Ketrin se setila da je želela da ućutka Keli, a njen muž ju je u tome sprečio.

U ponoć, Koks se vratila na posao, a onda se vratila sat kasnije nakon što je počela da pada kiša. U 1 ujutro, svetlo je bilo upaljeno u Kelinoj sobi i Koks je još uvek mogla da čuje njeno pevanje. Ubrzo je ponovo izašla. Otprilike u isto vreme, Elizabet Prater, Kelina komšinica sa sprata, stajala je na ulazu u Milerov dvor i čekala čoveka. Odustala je oko 1:30 ujutro, vratila se u svoju sobu i onesvijestila se. Nije čula nikakvo pevanje, niti je videla svetla koja su dolazila sa Kelinog prozora.

U 2 sata ujutru, Džordž Hačinson je išao ka svojoj rezidenciji u kući za muškarce u ulici Komeršal kada je prošao pored čoveka koji je stajao na uglu, ubrzo je naišao na Keli. Keli mu je tražila šest penija, ali je on odbio, rekavši da je već potrošio sav svoj novac. Keli je otišla u potragu za gotovinom, ubrzo se sastala sa čovekom koga je Hačinson prošao na uglu.

Čovek je stavio ruku na Kelino rame i razmenili su nečujne reči i smejali se.

„U redu“, Hačinson je čuo Keli kako govori.

„Bićeš u redu za ono što sam ti rekao“, odgovorio je čovek.

Hačinson je posmatrao kako je čovek stavio ruku na Kelijevo rame i kako su počeli da se vraćaju ka ulici Dorset, paketu u levoj ruci čoveka. Hačinson je pažljivo pogledao čoveka, primetivši njegov bledi ten, male brkove, tamnu kosu i guste obrve. Nosio je filcani šešir, nisko navučen, dugačak tamni kaput i tamne pljuvačke preko čizama. Hačinson je sažeo izgled nepoznatog čoveka rekavši da je imao „jevrejski izgled“. Hačinson ih je pratio sve do Milerovog dvora i stajao, gledajući kako Keli ljubi čoveka i pušta ga unutra. Stajao je ispred Milerovog dvora sve dok sat nije otkucao 3 sata ujutru, a onda je otišao kada niko nije izašao iz sobe.

Otprilike u isto vreme, gospođa Koks je ponovo krenula kući kroz kišu. Nije videla nikakvo svetlo iz Kelijeve sobe, i dok je ležala kod kuće budna sledećih sat vremena, čula je zvuk muškaraca koji su ulazili i izlazili iz dvorišta.

Elizabet Prater je u 4 sata ujutro probudilo njeno mače i čula je kako neko plače: „O ubistvo!“ Sara Luis, koja je boravila kod prijatelja u komšiluku, čula je istu stvar. Međutim, ovaj usklik je bio uobičajen u Vajtčepelu, i niko nije razmišljao o tome. Ova svedočenja su dala najveću težinu hipotezi Metropoliten policije da je Keli ubijena oko 3 ili 4 sata ujutru.

Možda je najviše zbunjivala izjava Kerolajn Maksvel. Bila je uporna da je videla Keli u 8:30 ujutru, dugo nakon bilo koje od teorija stručnjaka. Ipak, priznala je da nije dobro poznavala Keli i da je možda pogrešila. Maksvelovo svedočenje je uglavnom ostavljeno po strani, a pretpostavljalo se da je Keli morala biti ubijena negde u rano jutro.

Bonus video: