8 osobina ljudi koji imaju nizak IQ, prema psihologiji: Jedna jasno pokazuje koliko je osoba inteligentna

Inteligencija se može definisati kao opšte mentalne sposobnosti osobe da rasuđuje, rešava probleme i uči. Nečiji nivo inteligencije uključuje njihove kognitivne sposobnosti, kao što su percepcija, jezik, planiranje i pamćenje.

Postoji razlika između pameti u knjigama i ulice, ali ljudi sa niskom inteligencijom mogu se boriti sa oba. Pošto su rasuđivanje, učenje i rešavanje problema suštinski aspekti inteligencije, neko sa niskom inteligencijom će imati poteškoća da savlada te oblasti.

Evo 8 suptilnih osobina ljudi koji imaju nizak IQ:

1. Nisu mnogo radoznali

Ljudi sa niskim koeficijentom inteligencije pokazuju malo interesovanja za učenje novih stvari ili dublje kopanje u teme koje već razumeju. Zadovoljni su što imaju plitku konceptualizaciju problema, bez razmišljanja o osnovnim uzrocima.

Takođe imaju manji rečnik i nižu intelektualnu radoznalost u celini . Oni ne razmišljaju izvan svog sopstvenog pogleda na svet i imaju ograničenu sposobnost da vide perspektive drugih ljudi, što ih može učiniti prilično bliskom.

Centar za pozitivnu psihologiju Univerziteta u Pensilvaniji definiše otvorenost kao "spremnost da se aktivno traga za dokazima protiv nečijih omiljenih uverenja, planova ili ciljeva, i da se takvi dokazi pošteno odmere kada su dostupni". Oni definišu suprotnost otvorenog uma kao "pristrasnost sa strane", u kojoj ljudi traže i procenjuju dokaze na načine koji favorizuju njihove prvobitne sisteme verovanja.

Centar napominje da ljudi koji su otvorenog uma postižu više rezultate na testovima koji mere kognitivne sposobnosti, što podržava vezu između niže inteligencije i zatvorenosti uma.

2. Bore se da se prilagode novim situacijama

Ljudi sa niskim koeficijentom inteligencije često imaju teškoće u novim okruženjima. Oni mogu imati problema sa planiranjem i rešavanjem problema, što se pretvara u poteškoće da se naviknu na nova mesta ili nove uloge.

Iako neko sa niskim koeficijentom inteligencije može da ima veštine koje izgledaju dobro na papiru, često su u izazovu kada budu bačeni u stvarne životne situacije i nemaju mentalni kapacitet da pronađu izlaz.

3. Nisu svesni onog što ne znaju

Ljudi koji imaju nizak koeficijent inteligencije mogu misliti da su zapravo veoma inteligentni, što se naziva Dunning-Krugerov efekat. Prema Dunning-Krugerovom efektu , ljudi koji zapravo vrlo malo znaju o određenoj temi pretpostavljaju da su veoma upućeni u to.

Psiholog Dejvid Daning je napisao da je "Obim neznanja ljudi za njih često nevidljiv". On je to nerazumevanje sopstvenih mentalnih ograničenja nazvao "meta-neznanjem" ili neznanjem o "mnoštvu načina na koje pokazuju praznine u znanju".

Dok ljudi sa visokom inteligencijom otvoreno prepoznaju ono što ne znaju, ljudi sa niskom inteligencijom idu suprotnim putem. Nedostaje im intelektualna poniznost , što znači da ne priznaju da se bore da razumeju određene teme. Ovo stvara nivo niske svesti o sebi i, često, naduvan osećaj sebe ili ega.

4. Oni vide svet crno-belo

Nizak koeficijent inteligencije obično znači da neko vidi svet oko sebe veoma crno-belo. Oni definišu društvo na rigidan način i imaju problema da vide da postoji sivi prostor ili dvosmislenost.

Američka psihološka asocijacija naziva misaoni proces "dihotomno mišljenje" ili "polarizovano mišljenje", a definiše se razmišljanjem u terminima polarnih suprotnosti, ne priznajući da postoje i drugi mogući ishodi osim dva ekstrema dobrog i lošeg.

Ljudi koji pokazuju dihotomno razmišljanje imaju tendenciju da koriste reči poput "uvek", "nikad" i "nemoguće", kada opisuju sebe ili svoju situaciju u životu. Ovakvo razmišljanje može izazvati stres u odnosima , jer ljudi vide druge kao da čvrsto padaju na jednu stranu spektra i ne mogu da prepoznaju svoje urođene nijanse.

Japanska studija objavljena 2021. godine otkrila je vezu između dihotomnog razmišljanja i niskih kognitivnih sposobnosti, zajedno sa niskom težnjom za obrazovnim dostignućima. Studija je utvrdila da postoje različite karakteristike polarizovanog razmišljanja, kao što je nastojanje da se pojednostave i kratkoročne koristi.

5. Ne menjaju mišljenje često

Ljudi koji pokazuju dihotomno razmišljanje ne rade na tome da prošire svoj pogled na svet ili pokušavaju da nauče nove stvari. Zadovoljni su što postoje u svojoj strogo definisanoj kutiji, bez prihvatanja složenosti ljudskog iskustva.

Ljudima sa niskim IK nedostaje kognitivna fleksibilnost ili sposobnost da budu otvorenog uma. Kao rezultat toga, oni su tvrdokorni u svom razmišljanju i ne menjaju svoja mišljenja često, ako ikada. Čak i kada im se predoče nove informacije, odbijaju da promene svoje mišljenje.

Ovi ljudi takođe ne prihvataju intelektualno izazove i mogu postati bodljikavi ili abrazivni ako se njihov stav dovede u pitanje. Ova osobina je povezana sa vrlo malo radoznalosti, jer ne žele ili ne mogu da vide da postoje drugi načini postojanja.

6. Teško im je da razmišljaju u hipotetičkim terminima

Zbog niskog koeficijenta inteligencije, ovakvi ljudi obično ne razmišljaju izvan apsoluta. Veoma im je teško da razmišljaju o mogućnostima izvan onoga što znaju i mogu vizuelno da vide ili razumeju.

Na primer, ako im predstavite hipotetičku situaciju, možda će imati problema da shvate šta mislite, jer su informacije koje im dajete konceptualne, a ne opipljive.

7. Nedostaje im empatija

Prema jednoj istraživačkoj studiji iz Kine iz 2019. godine, visoko inteligentni ljudi su više empatični od ljudi sa niskom inteligencijom. Studija je definisala inteligenciju kao sposobnost "rasuđivanja, planiranja, rešavanja problema, razmišljanja apstraktno, razumevanja složenih ideja, brzog učenja i učenja iz iskustva".

Ljudi sa višom inteligencijom imaju veću emocionalnu osetljivost i više brige za druge, za razliku od ljudi sa niskom inteligencijom. Stoga, ljudi sa niskim IQ-om mogu pokazati manje empatije prema drugim ljudima oko sebe.

8. Oni su egocentrični

Sagledavanje sveta iz tuđe tačke gledišta zahteva određenu količinu praktične i emocionalne inteligencije. Nizak koeficijent inteligencije može učiniti da se neko previše fokusira na sopstveno iskustvo sveta i ne može da vidi van obrisa sopstvenog života. Mogli bi se zapitati zašto je nekom drugom potrebna pomoć ili osporiti činjenicu da više istina može postojati u jednoj proživljenoj stvarnosti.

Istraživačka studija iz 2023. procenila je poglede na svet i svrstala ih u pet kategorija: lokalizovani, pravoslavni, pragmatičari, nagrada i preživeli.

Lokalizovani pogled na svet nastoji da se pozabavi društvenim nejednakostima, dok pravoslavni pogled na svet želi da očuva status kvo, a pragmatistički pogled na svet se fokusira na zaštitu sopstvenih interesa. Pogled na svet nagrade se fokusira na naporan rad na postizanju svog cilja, a pogled na svet preživelih održava fatalistički stav i nepoverenje u druge ljude.

Studija tvrdi da se lokalizovan pogled na svet prevodi u nivo otvorenog uma i fleksibilnosti u odnosu na druge poglede na svet. Takođe je predstavljena ideja da što osoba ima viši nivo obrazovanja, veća je verovatnoća da će imati lokalizovan pogled na svet, jer je poznato da obrazovanje "dejstvuje kao katalizator za širenje znanja, angažovanje u kritičkom razmišljanju , povećanje tolerancije prema različitim drugi, i olakšavanje političkog i građanskog angažmana".

Istraživači uspostavljaju vezu između pristupa obrazovanju i informacijama i otvorenog pogleda na svet, za razliku od onih sa ograničenijim pogledima na svet, gde ljudi imaju tendenciju da misle samo o sebi i kako imaju koristi.

Bonus video: