"Suludo je gledati ko u braku više, a ko manje zarađuje": Velika ispovest Nikoline Kovač

Kad se Nikolina Kovač prvi put pojavila u takmičenju za "Zvezde Granda", svojom lepotom je sve ostavila bez daha. Danas je u divnom braku s kolegom Sašom Kaporom i ponosna je mama sina Nikolaja i ćerke Nikolete. I dalje peva, a još je lepša nego pre....

Album "Živim za ljubav"je skoro izašao i dobija samo pozitivne komentare. Koliko pesama ima i koliko je trajao rad na njemu?

- Ja kažem da je to pustolovina u koju sam hrabro uplovila, priča s raznim emocijama koju sam doživela ili koju sam kod drugih prepoznala. To je put koji sam sama birala i nikad tu ništa ne bih menjala jer to sam ja, kroz ljubav dišem, kroz ljubav osećam... Drago mi je što sam uspela da odradim kantautorski album jer su sve, osim jedne, moje pesme. Sarađivala sam s najboljim ljudima i u muzičkom smislu sam odvojila Sarajevo i Beograd. Dala sam sve od sebe u organizaciji, a s druge strane porodica nije trpela. Presrećna sam što je završena ta etapa, a cilj je bio da se kroz lepu emociju konektujem s ljudima. Od momenta kad sam kročila na scenu moja duša se nije promenila, suštinski sam samo sazrevala kroz razne životne okolnosti, privatne i poslovne, i na kraju smo dobili jednu ovakvu ženu koja se predstavila novim albumom "Živim za ljubav". Jako sam ponosna na to.

Spomenuli ste da porodica nije trpela dok ste radili na albumu. Koliko je teško uskladiti privatni i poslovni život? Svi znamo da ste divna majka i dobra supruga...

- Nije jednostavno, jer pre svega morate biti dobra mama, stići na sve treninge, fudbalske utakmice, školu baleta, ali to rade i druge majke. Živimo u vrlo progresivnom vremenu, brzo se živi, od nas se uvek očekuje nešto novo, da imamo strpljenja, ali smatram da čovek treba da ide korak po korak i da smirenje i dobra organizacija donose to da se sve posloži na pravi način i da niko ne ispašta. Uvek kažem da je porodica svetinja, a ja sam prevashodno mama i to je najlepša i najteža uloga. Svako treba da se bavi poslom koji voli i koji ga ispunjava jer ste tada i bolja osoba, puni ste pozitivne energije, a samim tim ste bolja supruga i majka.

Da li biste se osećali manje vredno da ste samo domaćica? Danas se neke žene odriču posla u korist porodice jer nemaju vremena za oboje, pa prednost daju ovom drugom.

- Pravo da vam kažem, najteži posao je biti domaćica. Ja sam to dobrim delom jer nemam fiksno radno vreme. Posle porođaja se nisam odmah vratila na scenu i nisam više radila tempom kao kad sam bila sama. Za sve ove godine sam imala osam-devet singlova, a dvanaest godina sam na sceni. Upravo to govori o meni i balansu koji sam morala da postignem kad su u pitanju porodica i posao. Ne smatram manje vrednim žene koje su samo domaćice, štaviše, nije lako ceo dan provesti s decom i na taj način pružati podršku i porodici i suprugu. To mnogi ne cene dovoljno. Nije lako provesti ceo dan u kući, ispunjavati prohteve, bez obzira što su u pitanju ljudi koje najviše volite. Nekad želite da imate vreme za sebe, to je prirodno...

Da li je bitno koji supružnik više zarađuje, s obzirom na balkansku tradiciju da je muž onaj koji prvenstveno treba da obezbedi porodicu i donese pare u kuću, dok žena treba da se bavi kućnim poslovima i vaspitanju dece? Kako vi gledate na to?

- U zavisnosti od okolnosti, ljudi su u situaciji da rade i zarađuju više ili manje. Porodica je timska igra, tim. Takmičarski duh između supružnika je pogrešna stvar, to nije fer, a po meni ni iskrena ljubav ako su partneri u rivalitetu. Suludo je da se tu gleda ko je više, a ko manje zaradio. Samim tim što žena provodi više vremena s decom i što u njih ulaže kroz pruženu ljubav, taj kapital nema cenu. Napraviti od dece dobre ljude je neprocenjivo. Ne postoji nijedna materijalna stvar s kojom se to može meriti. Zbog rivaliteta dolazi i do razdora u porodici, a stvari se lepo mogu posložiti da svako u timu radi ono što je najbolje za porodicu. Dogovor, dobra organizacija i timska igra su najvažniji.

Pošto se i vi i suprug Saša bavite istim poslom, da li se u kući često priča o muzici?

- Naravno da pričamo o muzici, o tome u kom pravcu ide, koje vrednosti se njome propagiraju... Slažemo se da se propagiraju brendovi, materijalne stvari, čak i stvari koje ne bi trebalo da budu reper ni za šta, kao što su druga, alkohol i seks. To je nepotrebno i muzika ne sme na taj način da se plasira mladim ljudima. Onda se ljudi pitaju zašto nema trajnih hitova. Eto, baš zato. A ljubav može biti inspiracija za sve... I Saša i ja se slažemo da treba zadržati dostojanstvo u poslu i da muzika mora da ima lepotu. Mi pevači imamo odgovornost prema ljudima, šta im pevamo i na koji način im šta plasiramo.

Uspevate li da zaštitite svoju decu od rogobatnih tekstova?

- Moja deca ne žive pod staklenim zvonom, imaju veliki osećaj za kvalitet muzike, ali isto tako znaju šta je u trendingu. Onda ih ja pitam da li znaju šta znači to što slušaju i o čemu se peva. Uglavnom ne znaju. Ne možete ih izolovati od svega, ali možete im pričati dok ne sazru i sami ne vide šta je dobro, a šta nije. Do tada ih ne možete izolovati od onoga što njihovi vršnjaci slušaju, i treba im pričati, pričati...

Otkad ste se pojavili na sceni, važite za jednu od naših najlepših pevačica. Da li ste zagovornik estetskih korekcija ili ste više za prirodnu lepotu?

- Sve treba da bude u granici dobrog ukusa. Ako ima objektivnog razloga da se nešto malo "popravi", ja to podržavam. Ali praviti osobe koje liče jedna na drugu, za to nisam. To je još jedan način da se omladini pošalje loša poruka. Svakako, svako ima pravo da sa svojim životom radi šta god poželi. Ja sam odmalena naučena kako o sebi treba da se vodi računa, imala sam majku i baku koje su to zagovarale. Jako je važno osvestiti da je normalno da čovek ima pokoju boru, pa svi pravimo mimiku... Nekad smo autentičniji i harizmatičniji s nekom sitnom manom i lepše je nego da svi liče jedni na druge. Znači, po meni estetska hirurgija može, ali s dozom dobrog ukusa.

Koja je vaša dnevna rutina u nezi lica i tela? Koji savet biste mogli da date našim čitateljkama?

- Čarolija je u jednostavnosti i kontinuitetu. Kad sam imala deset godina, roditelji su me pitali šta bih želela da mi kupe, a ja sam im rekla da je to mleko za telo. Odmalena sam volela da se negujem, a imala sam sreću što je mamina prijateljica bila farmaceut, pa me ona dosta edukovala. Znam, na primer, da napravim kremu od nekih prirodnih sastojaka. Evo, daću vam recept za prirodni piling: prokuvam čija semenke, sačekam da se ohlade i stavim ih na lice. To vam je najbolji fejslifting. Umivam se hladnom vodom. Na lice uvek nanosim kremu sa zaštitnim faktorom 50 i sa što manje alkohola, a testiram je tako što je stavim na predeo oko očiju. Ako me peče, to znači da ima veliki procenat alkohola, bez obzira šta na njoj piše. Idem na neke manje invazivne tretmane, nikakvo bockanje iglicama, nikad ništa poput toga nisam uradila na licu. Znam da mi mnogi ne veruju, ali je tako.

Autor: Ana Sabotinovski