Beograđanka smestila bolesnog oca u dom i zauvek zažalila: "Nikad sebi ne mogu oprostiti, njegove suze pamtiću do groba"

Poslati roditelje u starački dom nije nešto što oduševljavala veliki broj Srba, međutim, usled obaveza i nedostatka vremena, mnogi bivaju primorani na ovaj potez.

Među njima je jedna Beograđanka, koja je bolesnog oca smestila u starački dom, nakon čega se gorko pokajala. Njenu ispovest, prenosimo vam u celosti.

"Oduvek sam slušala da je predavanje starih roditelja domu veliki greh, te da nije najbolja odluka koju možemo doneti. Međutim, život me naterao na to. Majka mi je umrla, a tata je ostao sam. Brigu o njemu preuzela sam na sebe u potpunosti, međutim, stvari su postale veoma naporne.

Otac je dobio demenciju, a ja sam bila u obavezi da se ne odvajam od njega. Zaposlena sam, majka dvoje dece i zaista nisam mogla da se posvetim svom ocu onako kako bi trebalo.

Posavetovala sam se sa suprugom i doneli smo odluku da oca predamo staračkom domu. Moglo bi se reći da tata nije ni bio svestan moje odluke, a iskreno, nisam ni ja. Smestila sam bolesnog oca u dom, a samo mesec dana kasnije, stiglo me je kajanje.

Nakon jedne posete svom ocu, shvatila sam da sam ja ta koja je trebalo da brine o njemu i da budem uz njega do kraja. Videla sam suze u njegovim očima i osetila bol u grudima. Njegove suze vratile su me u detinjstvo, setila sam se da je moj otac uvek bio uz mene. Učio me je da hodam, da govorim, da vozim bicikl... Kad god sam pala, imala sam njegovu podršku.

Kako to da je moj otac imao toliko strpljenja za mene, a ja, kad sam mu bila najviše potrebna, nisam bila tu? Kako sam sebi to dozvolila? Samo su neka od pitanja koja su mi se motala po glavi. Posložila sam stvari u svojoj glavi i rešila da oca vratim kući.

Rešila sam da se potpuno posvetim čoveku koji me je naučio da živim. Pozvala sam dom i saopštila svoju odluku, ali sam odlazak u isti danima odlagala.

Jedno jutro, dobila sam poziv koji mi je promenio život. "Dobar dan gospođo, Vaš otac je preminuo...". Tog jutra, vreme je stalo. Ostala sam i bez oca. Shvatila sam da više nemam roditelje, nikad više neću osetiti toplinu njihovog zagrljaja. Suze koje sam videla u njegovim očima kada sam ga ostavila u dom, pamtiću do groba, a sebi nikada neću oprostiti što poslednje dane njegovog života nisam bila potpuno uz njega. Jednostavno, nije to zaslužio! Volite svoje roditelje dok su živi i trudite se da im posvetite što više vremena, jer jednog dana, kada to ne budete mogli, kajaćete se za svaki trenutak koji niste proveli sa njima."

Bonus video: