Najpotresniji spomenik u Konjicu nalazi se na pravoslavnom groblju: Priču o Petru i Pavlu morate da pročitate
Jeziva priča stoji iza najpotresnijeg spomenika koji je podignut na pravoslavnom groblju u Donjem selu u Konjicu, a podigao ga je Anis Kosovac
Autor:
Igrom slučaja, u sred velikih poplava koje su zadesile Konjic i Jablanicu, našli smo se na pravoslavnom groblju Donje selo na kojem se nalazi spomen kapija, jedan od najpotresnijih spomenika podignut od strane komšije muslimana, Anisa Kosovca.
Priča koja se krije iza ovog spomenika desila se 1992. godine, na samom početku građanskog rata.
Petar i Pavle Golubović imali su tada samo 7 i 5 godina, kada su zajedno sa svojim roditeljima streljani u Konjicu u julu 1992. Njihovi roditelji Đuro i Vlasta bili su profesori u konjičkoj gimnaziji i ostali su u tom gradu, iako je većina Srba napustila Konjic. Verovali su da su bezbedni i da nemaju razloga za brigu i strah, jer nikome nisu učinili nikakvo zlo.
Pripadnici specijalne policije su u noći 1. jula 1992. upali u njihov stan i odveli oca Đuru, majku Vlastu i njihove sinove uzvodno uz Neretvu i na 5 kilometara od Konjica ih streljali. Igrom slučaja sedmogodišnji Petar je preživeo streljanje i kada su zločinci otišli izvukao se ispod tela ubijenih roditelja i u pola noći pošao da traži pomoć. Došao je do policijskog punkta u selu Bijela i ispričao policajcima šta se dogodilo.
Ti policajci su ga izručili istim ljudima koji su ubili njegovog brata i roditelje, tako da je mali Petar od 7 godina po drugi put streljan. O tom zločinu dugo se posle rata ćutalo u Konjicu. Taj muk prvi je prekinuo Anis Kosovac, koji je na ulazu u pravoslavno groblje u Konjicu podigao spomen ploču svojim komšijama druge vere, dečacima Petru i Pavlu, koja danas podseća i opominje na nešto što nikada ne smemo zaboraviti, a što neki već godinama pokušavaju da zaborave.
U mestu Borci obnovljena je crkva Svetih apostola, Petra i Pavla i posvećena ubijenim dečacima. I tako se sada uz likove apostola, na prestonoj ikoni, nalaze i likovi nevino stradale dečice koja se rame uz rame sa Spomenkom Gostićem, Milicom Rakić i Markom Simićem mole za nas danas. Naša je dužnost da ih večno pamtimo.
A spomenik koji je podigao Anis Kosovac treba da nas opominje da uvek budemo ljudi i da prepoznamo istinu i držimo se pravde, uprkos svemu i svima.
(Stil/Šajkača)