Deci nisu kopovali patike na rate, niti ih animirali aktivnostima za razvoj uma: Da li je vaspitanje u Jugi bilo lakše?

Roditeljstvo se danas suočava sa izazovima koje ranije generacije nisu imale. Društvene mreže i moderne tehnologije stvorile su potpuno nove dinamike u odnosima roditelja i dece. U Jugoslaviji, na primer, principi vaspitanja bili su često jasni i zasnovani na tradicionalnim vrednostima, ali se nisu suočavali sa istim izazovima koji proizilaze iz konstantne izloženosti digitalnom svetu i brzom širenju informacija.

U današnjem svetu, gde su deca od malih nogu izložena brojnim uticajima, vaspitanje postaje sve složenije. Izazov je pronaći ravnotežu između postavljanja granica i podsticanja samostalnosti, kažnjavanja i nagrađivanja, te između tradicionalnih i savremenih metoda. Ipak, ono što ostaje isto je težnja roditelja i društva da deci pruže najbolje moguće vaspitanje kako bi izrasli u odgovorne, moralne i uspešne članove zajednice.

Nisu gledali u mobilne telefone

Nekada, u vreme bez mobilnih telefona, naše majke su živele manje povezane s digitalnim svetom. Umesto da budu preplavljene porukama na aplikacijama poput Vajbera ili WhatsApp-a, posvećivale su se deci i njihovim potrebama. Kada su ih vodile u vrtić ili školu, nisu bile opterećene roditeljskim grupama na društvenim mrežama. Sve potrebne informacije saznale su direktno od vaspitača ili učitelja, licem u lice.

Kada bi vodile decu u vrtić ili školu, nisu se suočavale sa pritiskom da budu deo raznih roditeljskih grupa na društvenim mrežama ili da prate komunikaciju na tim grupama. Nisu morale da brinu o tome da li su propustile važne informacije o predškolskim aktivnostima ili vannastavnim programima. Umesto toga, jednostavno su odlazile u vrtić ili školu, komunicirale sa vaspitačima ili učiteljima licem u lice i saznale sve što je bilo potrebno.

Takođe, tada nije postojala potreba za tim stalnim borbama između roditelja i dece oko pitanja mobilnih telefona. Deca nisu očekivala da dobiju svoj telefon u tako ranoj dobi, niti su provodila sate zureći u ekran. Odnos roditelja i dece bio je često fokusiran na druge aktivnosti, kao što su zajednička igra na otvorenom, čitanje knjiga ili razgovori za stolom.

Danas, s obzirom na široku dostupnost tehnologije i sveprisutne mobilne uređaje, roditelji se suočavaju sa potpuno drugačijim izazovima. Moraju da postavljaju granice i kontroliraju vreme koje deca provode na svojim telefonima. Ovo je postalo važno pitanje u savremenom vaspitanju, a roditelji se često pitaju kako uskladiti potrebu za tehnologijom sa zdravim razvojem svoje dece.

Uprkos izazovima, mnogi se sećaju tih vremena bez mobilnih telefona kao vremena kada su se međusobni odnosi između roditelja i dece gradili na drugačiji način, bez stalnog distrakcija digitalnih uređaja.

Nakon crtanog filma išli su u krevet

Vreme bez mobilnih telefona i društvenih mreža nije samo značilo manju zavisnost od digitalnih uređaja, već je takođe bilo vreme bez preterane zavisnosti od televizije. U tim danima, televizija je igrala znatno drugačiju ulogu u životima dece i njihovih roditelja.

Sećanje na televiziju iz tog perioda obično uključuje emisije poput "Laku noć, deco" i poneke video-kasete koje su se gledale ponovo i ponovo. Ako biste propustili jednu epizodu svoje omiljene lutkarske emisije, to je bilo to - niste mogli da je ponovo pogledate kada god poželite, kao što danas možete sa online sadržajem. Ova ograničenost je dodavala poseban šarm tim emisijama, jer su deca bila uzbuđena i nestrpljiva da vide svaku epizodu kada se pojavi na ekranu.

Zamislite ovo: Pepa prase još nije "rodila" u tom vremenu. Džordž i Peppa Pig, popularni crtani junaci, nisu bili deo dečjeg sveta. Umesto da gledaju beskonačne epizode crtaća na internetu, deca su imala priliku da gledaju televiziju s roditeljima ili braćom i sestrama, što je stvaralo posebne trenutke zajedništva.

Takođe, današnji trendovi kao što su Jutjub video-snimci u kojima se deca zabavljaju otpakivanjem raznih igračaka ili proizvoda, nisu postojali u tom vremenu. Deca su se zabavljala na druge načine, bavila se kreativnim igrama ili provodila vreme napolju, igrajući se sa drugom decom. Ovo je promovisalo fizičku aktivnost i socijalnu interakciju, što su aspekti koji su danas, s obzirom na sve više vremena koje deca provode pred ekranima, postali posebno važni.

U suštini, vreme bez mobilnih telefona, interneta i digitalnih medija donosilo je jednostavnost i neponovljive trenutke u detinjstvu. Bilo je to vreme kada su se deca oslanjala na maštovite igre, zajedničke trenutke s porodicom i prijateljima, i kada su razvijala veštine koje nisu bile vezane za ekrane. To su vremena koja mnogi danas nostalgično sećaju i razmišljaju o njima kao o periodu bezvremenskog detinjstva.

Niko nije vodio računa o unosu šećera

Vreme kada se niko nije posebno brinuo o šećeru, iako danas deluje kao zaboravljena epoha, nosi sa sobom određenu nostalgiju. U to vreme, nije se toliko razmišljalo o šećeru i njegovim negativnim efektima na zdravlje. Ljudi su bili manje opterećeni informacijama koje danas imaju na raspolaganju kada kupuju namirnice u marketima. Danas, sa svim dostupnim informacijama o šećeru, ishrani i nutritivnim vrednostima proizvoda, osećamo se doslovno proganjano tim pitanjima.

Mame osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka nisu bile "preplavljene" izveštajima i savetima o ishrani, već su hranile decu onim što su smatrale ukusnim i prihvatljivim. Hranjenje dece bilo je opuštenije, a nije bilo toliko nametnutog osećaja krivice koji može pratiti roditelje danas kada biraju hranu za svoju decu. Saveti koje su dobijali od starijih članova porodice bili su merodavni i nisu se previše brinuli o tome da li je hrana zdrava u današnjem smislu te reči.

Rođendanske zabave u to vreme bile su jednostavnije i fokusirane na suštinske vrednosti. Proslava rođendana se organizovala kod kuće, bez velikih komercijalnih spektakala. Ako je bila zima, proslava bi se održavala u stanu, a tokom letnjih meseci u dvorištu. Hrana se sastojala od domaćih torti, grisina u čaši, smokija u činijici, sendviča sa salamom, kiselim krastavcima i rendanim kačkavaljem. Ovo su jednostavne i ukusne poslastice koje su deca volela.

Animacija na rođendanskim zabavama je bila ono što bi roditelji sami smislili, bez potrebe za unajmljivanjem profesionalnih animatora. Pokloni su bili skromni i obično su se sastojali od stvari koje su deci zaista bile potrebne. Danas se proslava rođendana često doživljava kao statusni simbol, sa skupim dekoracijama, tematskim tortama i profesionalnim animatorima. Osećaj slavlja se često gubi među konfetama i glamuroznim toaletama.

Najvažnija stvar koja se pamti iz tih vremena nisu konfete i savršeni toaleti, već osećaji i ljudi. Deca se sećaju sreće koju su osećala na rođendanima i dragocenih trenutaka provedenih sa svojom porodicom i prijateljima. To su vrednosti koje mnogi danas nostalgično sećaju i često pokušavaju preneti na svoju decu u današnjem svetu gde su rođendanske proslave često spektakularne i skupocene.

Nije bilo trudničke mode

Vreme kada nije postojala posebna "trudnička moda" nosi sa sobom određenu dozu nostalgičnog šarma. U toj prošloj eri, sve trudnice su nosile iste stvari - odeću koja je bila pre svega široka i udobna. Prioritet je bio osigurati da trudnica bude udobna tokom svoje trudnoće, bez obzira na modni izgled. Danas, međutim, postoji osećaj pritiska da trudnice moraju izgledati "moderno" tokom cele trudnoće. Fotografije trudnica koje se trude da izgledaju zanosno često preplavljuju društvene mreže, namećući drugačije standarde i pravila. Ova vrsta pritiska može stvarati dodatni stres za buduće majke i skretati pažnju sa suštinskih aspekata trudnoće, kao što su zdravlje majke i bebe.

NIje bilo saveta o sigurnosti

Jedna od promena u današnjem roditeljstvu je i konstantan tok saveta o sigurnosti, koji seže od toga šta jesti tokom trudnoće, do toga kakvo autosedište koristiti za bebu. Informacije i saveti o sigurnosti su obilni i lako dostupni, što je pozitivan aspekt savremenog roditeljstva, jer pomaže osigurati sigurnost dece i trudnica. Međutim, ova obilje informacija može takođe stvarati konfuziju i dodatni stres, jer se čini da nema kraja savetima i preporukama.

Osim toga, dinamika saveta o sigurnosti se često menja. Ono što je bilo bezbedno juče, možda više nije bezbedno danas. Ovo je posebno izraženo kada je reč o uvođenju čvrste hrane bebama, gde se preporuke i smernice redovno ažuriraju kako bi odražavale najnovija istraživanja i saznanja.

Iako je važno da roditelji budu svesni značaja sigurnosti svoje dece, isto tako može biti izazovno pratiti i primeniti sve savete koji se stalno menjaju. U toj prošloj eri, kada nije bilo toliko informacija i saveta, roditelji su se oslanjali na tradicionalne metode i vlastiti instinkt. Iako su se suočavali sa manje informacija, često su se osećali manje pod pritiskom i više samopouzdano u svoje roditeljske odluke.

Domaći zadaci bili su jednostavniji i jasniji

Krajem prošlog veka, domaći zadaci radili su se bez interneta, dodatnih izvora, osim udžbenika. A većina roditelja s tim nije imala mnogo posla, vodeći se večito onom mantrom – Ja sam svoju školu završio, ti završavaj svoju. Možda je to ponekad bio i način da izbegnu obavezu prema deci koja se tiče škole, ali zasigurno su verovali da rade pravu stvar. I niko im nije stvarao osećaj krivice da će biti odgovorni za budućnost svoje dece.

Deca su se sama zabavljala

Nekad su mame po čitave dane ostavljale decu da se sama igraju, što je značilo da su se deca igrala u dvorištu ili komšiluku dok im ne bi bilo dosta ili dok ne bi bilo vreme za ručak ili večeru. Danas, dece na ulicama gotovo i da nema, komšijski odnosi mahom su zahladneli, a roditelji osećaju obavezu da njihovo dete satima bude animirano aktivnostima koje razvijaju inteligenciju.

Možemo mnogo toga zameriti bakama i dekama današnje dece, našim roditeljima, ali ostaje činjenica da su verovali da rade najbolje što mogu. A često su i bili u pravu.

Kako je izgledao čas fizičkog u SFRJ?

Fizičko vaspitanje ili fizička kultura kako se predmet nekada zvao, važan je deo školskog obrazovanja u svakoj zemlji, ne samo zbog blagostanja za telo koje imaju gimnastika, vežbe obilikovanja i sport, nego i zbog boljeg rada unutrašnjih organa i mozga, koji su bitni deo u obrazovanju dece.

U današnje doba, sa pojavom tehnologije poput televizora, interneta i mobilnih telefona, deca se sve manje kreću i tako imaju problema sa krivom kičmom, gojaznošću, ravnim tabanima i ostalim deformitetima. Zato upravo časovi fizičkog vaspitanja u školama igra važnu ulogu u njihovom razvoju.

Nešto starije generacije pamte vremena kada je telesno vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću. To su generacije koje su stasavale prvih decenija nakon Drugog svetskog rata i tokom ranog perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Važnost telesnog vaspitanja, kao stvari koja je od opšte društvene koristi, svakako je imala pozitivan uticaj. U zdravom telu –zdrav duh, glasila je parola, a opšte je poznato da nema zdravog društva bez zdravog duha njegovih pripadnika, niti ga ima bez telesno zdravih ljudi.

Časovima u školama se pristupalo veoma ozbiljno, te su se i ocene tako vrednovale, te su najbolji učenici i najpopularnija deca imali petice iz fizičkog.

Oprema na času

Oprema za čas je bila veoma važna. Devojčice su nosile crne trikoe, a dečaci sportske gaće i bele majice. Od obuće su bile obavezne patike ili baletanke, koje su se nosile isključivo u sali za vežbanje.

Čas je počinjao tako što su svi đaci stajali u vrsti i čekali prozivku. Posle prozivke, kreće zagrejavanje, koje je obično podrazumevalo trčanje dva ili tri kruga oko sale.

Na časovima se dosta radila gimnastika i bila jedna od omiljenih aktivnosti. Na strunjačama su se radili kolut u napred i nazad, stav na šake, zvezda, zatim su tu i ostale aktivnosti poput preskakanja kozlića, hodanja po gredi i preskakanje konopca. Od sportova su se najviše praktikovali rukomet, odbojka i košarka.

Većini dece u to vreme je upravo ovaj čas bio jedan od omiljenih. Fizička aktivnost i lepo držanje su bili veoma važni, te se i ocena iz ovog predmeta visoko kotirala. To nije ni čudo, kada uzmemo u obzir da već krajem 50-ih godina dvadesetog veka opšte osećanje stida počinje da bledi, što se naročito ogleda u modi kupaćih kostima, koji postaju otvoreniji. Samim tim, lepo telo postaje veoma važno, jer su se lepo oblikovana tela smatrala simbolom zdravlja.

Ljudsko telo, fizička aktivnost, rad, zdravlje, stvari su koje su se nekada slavile. Đaci iz tih generacija mogli su da urade po 20 sklekova, 20, zgibova, da preskoče zid ili da istrče 100 metara za 12 sekundi. Zato i ne iznenađuje što što je to doba iznedrilo i neke od najvećih sportista svih vremena na ovim prostorima.

(Stil/ Zelena učionica)