Viktor iz Rume je odbio da zaradi 10.000€ da bi pomogao bolesnoj deci: Kad vide šta radi kažu-blago majci koja te rodila

Viktor iz Rume Srbiji je dobro poznat u Srbiji jer je pre 3 godine objavio oglas da besplatno cepa drva, a ko želi, može da donira za bolesnu decu.

Ovaj mladić iz godine u godinu, svakog leta, najstarijima, kome god treba i gde treba, besplatno cepa drva za zimu.

Na "Sremskomitrovičkom portalu" ponovo je posle 3 godine izašla objava da Viktor nastavlja po starom. Jednoj starijoj gospođi je besplatno iscepao drva.

On je smislio način kako da svoju želju za humanošću pretvori u konkretno dobro delo i tako radi, evo, već godinama.

U međuvremenu je po tome postao i poznat, a naši ljudi iz zemlje i inostranstva neretko se nude da mu dobrovoljno uplate ponešto kako bi mu se makar na taj način zahvalili za ovo što radi. Međutim, Viktor poručuje da to ne čine nego da, ako to već žele, uplate u dobrotvorne svrhe ili za lečenje bolesne ili dece kojoj je pomoć potrebna.

Zovu ga Konan iz Rume

„Jedni me zovu Konan iz Rume, drugima sam isti onaj drvoseča iz Cecinog spota, a ja sam ustvari samo Božji sluga koji radi po njegovoj volji – besplatno cepam drva i tako pomažem bolesnoj deci“. Ovako govori najpoznatiji i najhumaniji drvoseča u Srbiji Viktor Božić iz Rume koji tri pune godine, i po kiši i po paklenim vrućinama, bez ikakve nadoknade, priprema ogrev za zimu onima koji mu traže pomoć, pisala je jesenas Mitrovica info o njemu.

Viktor je više nego skroman momak, koji ne želi da se eksponira preko svoje humanosti, ali njegov gest je zavredeo da Srbija čuje za ovog čoveka.

Iako nerado govori o sebi, saznali smo da je tri godine proveo u inostranstvu. Radio je u Luksemburgu i Francuskoj, nakon čega je odlučio da se vrati u Srbiju.

„To su Božja dela, nisu moja. Do sada sam iscepao 1.091 metara drva, što je nekih 9.200 evra koje nisam želeo da naplatim. Cepao sam drva na ukupno 115 adresa, dnevno od 2 do 27 metara, bez pauze, bez soka i hrane, jer ja tako radim. Za jedan dan uspeo sam da iscepam 27 metara, za smederevac, a da je veće ložište, mogao sam i više. Rekord mi je 13 metara jasena za 2 sata i 15 minuta“.

"Mrzeo sam da cepam drva..."

Iako trenutno cepa drva kao od šale, Viktor priznaje da je čitav život zapravo bežao od toga.

„Mrzeo sam da cepam drva. Bio sam mršav, bavio sam se fudbalom poluprofesionalno i na kraju sam odustao od toga. Tata je radio u inostranstvu po pet-šest meseci, pa je svake godine poručivao 10-11 metara drva koje sam morao da iscepam i pripremim za zimu. To uopšte nije bilo lako, znao sam tih desetak metara da cepam mesec dana, bio sam potpuno bezvoljan“.

Kako dalje objašnjava, otkad zna za sebe, slušao je tehno muziku zbog koje je, ustvari, odlučio sve da promeni.

„Slušao sam pomalo destruktivnu muziku i jedno jutro sam se pogledao u ogledalo i rekao sebi šta ja slušam, Bože gospode! Sve što sam imao u kompjuteru od te muzike, izbrisao sam. Počeo sam da slušam ono što sam mislio da nikada neću, muziku koju je slušao moj tata, a koja me je iritirala svaki put kada je čujem. Međutim, počeo sam da slušam te ljubavne balade sedamdesetih, Kesoviju i slično, one su me podstakle o ljubavi, o muško ženskim odnosima, kako muškarac treba da se ponaša prema ženi. Onda sam počeo da čitam Sveto pismo, evo već peti put ga iznova i iznova sve bolje razumem. Upravo kroz Sveto pismo, rečeno mi je da treba da pomažem bolesnima“.

Tada je radio u građevini, pa je razmišljao na koji način bi mogao da ostvari svoju misiju.

„Setio sam se tih mučenih drva i prvo sam pomogao komšinici koja ima problem sa proširenim venama. Iscepao sam njoj, pa drugom komšiji i onda sam shvatio da mi to pada tako lako jer sam počeo da razmišljam drugačije. Te pesme, ta harmonija i Sveto pismo su me najviše usmerili ka tome da cepam drva besplatno. Ja sam grešan čovek i cepanje drva za bolesnu decu me zapravo spasava nekih mojih grehova. Starac Pajsije kaže: oni koji služe bolesne, invalide i tako dalje sa ljubavlju i trpljenjem, ako imaju grehove, brišu ih svojim žrtvovanjem, ako nemaju grehove, dostižu do svetlosti. Tako da je zaključak zašto ovo radim – iz duhovnih razloga, ali i treninga, odnosno fizičke spremnosti“.

Kako je vreme prolazilo, pored komšija, prijatelja i njihovih prijatelja kojima je bila potrebna pomoć oko cepanja drva, ovaj mladi Rumljanin dobio je poziv od jedne članice humanitarne grupe na Fejsbuku „Budi human – humanitarne licitacije“ da se priključi besplatnoj pomoći bolesnoj deci.

Kurir.rs/Instagram 192/Mitrovica.info