Danas je najpopularniji komad garderobe, ali osmišljene su iz potpuno drugačijeg razloga: Evo kako su nastale farmerke
U početku su se koristile kao radno odelo, a kasnije su postale veoma popularne među mladima
Izvor: Milica Krajnović
Jedan od omiljenih komada svih nas je neprevažićeni džins. Farmerke nose svi, kako muškarci,tako i žene, od malih beba, do penzionera. A način na koji su one nastale i u koju svrhu je neverovatan.
Levi Štraus je rođen u jevrejskoj porodici u Butenhajmu 26. februara 1829. godine u oblasti Frankonija u Kraljevini Bavarskoj u Nemačkoj konfederaciji. Bio je sin Hirša Štrausa i Hiršove druge žene, Rebeke Štraus (rođene Has).
Godine 1847, sa 18 godina, Štraus je otputovao sa svojom majkom i dve sestre u Sjedinjene Države da bi se pridružio svojoj braći Džonasu i Luisu, koji su započeli veleprodaju suve robe u Njujorku pod nazivom J. Strauss Brother & Co.Po dolasku u Njujork, Štraus je radio kao putujući trgovac robom iz prodavnice svog brata: čajnicima, ćebadima i robom za šivenje.
Levijeva sestra Fani i njen muž Dejvid Stern preselili su se u Sent Luis u Misuriju, dok je Levi otišao da živi u Luisvilu u Kentakiju i tamo prodao zalihe svoje braće.
Porodica je zatim odlučila da otvori filijalu na Zapadnoj obali svog poslovanja sa suvom robom u San Francisku, koji je bio komercijalno središte takozvane kalifornijske zlatne groznice, a Levi je izabran da ih predstavlja,što je on oberučke prihvatio i parobrodom brže bolje stigao u San Francisko.
Štraus je otvorio svoju veleprodaju kao Levi Strauss & Co. i uvozio finu suvu robu od svoje braće u Njujorku, uključujući odeću, posteljinu, češljeve, torbice i maramice.
Krojač Džejkob V. Dejvis iz Rena, Nevada, bio je jedan od njegovih kupaca, on je 1871. godine, izmislio način da ojača radne pantalone pomoću zakovica, pa je ušao u posao sa Štrausom da ih masovno proizvodi i tako su nastale čuvene farmerke.
Dejvis je zamolio Štrausa da mu pomogne da se prijavi za patent, a polovina patenta koji je izdat 1873. godine je dodeljena Levi Strauss & Co.
Levi Straus nikada nije bio oženjen, a umro je 26. septembra 1902. u San Francisku. Njegova imovina je vredela oko 30 miliona dolara,što je ekvivalentno 855 miliona dolara danas. Jedino dete Levijevog nećaka Sigmunda Sterna, Elis Fani Stern, se udala za Valtera A. Hasa, sina Abrahama Hasa, čiji su potomci sadašnji vlasnici Levi Strauss & Co.
Za života Levi Štraus je bio član reformskog ogranka judaizma, pomogao je osnivanje kongregacije Emanu-El, prve jevrejske sinagoge u gradu San Francisku. Takođe je dao novac nekoliko dobrotvornih organizacija, uključujući posebne fondove za siročad.
Levi Strauss fondacija je počela sa donacijom 1897. Univerzitetu Kalifornije, Berkli, koja je obezbedila sredstva za 28 stipendija.
Muzej Levi Strausa nalazi se u kući iz 1687. godine u kojoj je Štraus rođen u Butenhajmu u Nemačkoj. Postoji i centar za posetioce u sedištu Levi Strauss & Co. u San Francisku, koji sadrži istorijske izložbe.
Bonus video: