U subotu slavimo Malu Gospojinu: Da bi izbegle greh, žene moraju da ispoštuju 1 veoma važan običaj

U subotu, 21. septembra proslavljamo rođenje presvete Bogorodice, u narodu poznat kao praznik Mala Gospojina

Objavljeno: 19.09.2024. 09:09h
Autor:
Foto: Youtube Printscreen /

Mala Gospojina je praznik koji obeležava dan rođenja presvete Bogorodice. Smatra se jednim od 36 velikih praznika i u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom.

U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

foto: Shutterstock

Gde se rodila i kako je živela presveta Bogorodica?

Joakim i Ana su već bili veoma stari ljudi kada su dobili Mariju, koja je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.

Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalimski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.

Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.