Najmoćniji Srbin u Hrvatskoj bio pravoslavac, a preobratili ga u katolika na jeziv način: Kažu da ga žena najgore izdala

Čuveni golman Vladimir Beara bio je legenda Crvene zvezde i Hajduka, osvojio je brojne titule i upisao se na listu najboljih svih vremena. Po zanimanju električar, koji je u slobodno vreme statirao kao baletan u splitskom pozorištu imao je neverovatno zanimljiv životni put, ali jedno je uvek isticao - da je Srbin, pravoslavac i time se ponosio.

"Leteći panter" i "čovek od gume", "balerina sa čeličnim rukama", kako su ga zvali zbog neverovatnih golmanskih sposobnosti, rođen je 1928. godine u selu Zelovu u Dalmaciji, u kojem su apsolutno većinski u to vreme živeli Srbi.

Želeo je da počiva na pravoslavnom groblju u rodnom selu, u porti Crkve Svetog Ilije gde su sahranjeni i njegovi preci. Preminuo je 11. avgusta 2014. usled posledica moždanog udara.

Za njegovog života tamo je podigao grobnicu, međutim želja mu nije ispunjena. Sahranili su ga kao katolika u Splitu, na katoličkom groblju Lovrinac uz opelo koje su služila tri fratra. Odluku je donela supruga Jadranka.

"Ja sam odlučila da sahranimo Vladimira Bearu na Lovrincu i to je moje pravo. U Zelovu su mi rekli da je led oštetio grobnicu, a kad sam došla na grob, videla sam da led nije mogao da napravi to, već je to neko uradio namerno", ispričala je tada Jadranka za hrvatske medije, objasnivši zašto je odbila da ispuni njegovu poslednju želju.

Vladimir Beara tokom života imao velike probleme zbog svoje verosipovesti, posebno dok je igrao za Hajduk. Kako se moglo pročitati u novinama, saigrači i ljudi iz Hajduka su išli do te mere da su ga čak zbog toga i ponižavali, a upravo to je razlog zbog kojeg je 1955. godine napustio klub nakon osvajanje titule prvaka Jugoslavije sa Splićanima.

Bio je legenda Hajduka u tom trenutku, ali je odlučio da obuče dres Crvene zvezde sa kojom je potom osvojio tri titule i dva Kupa maršala Tita, a ostaće upamćen kao fudbaler koji je uz Dragana Džajića osvojio najviše titula u prvenstvu velike Jugoslavije (sedam), kao i po tome da su ga mnogi smatrali najboljim golmanom svoje generacije. I ne samo svoje generacije...

Smatrao da mu je Sveta Petka spasla život

Bio je veoma nestašan dečak, a jedan nepromišljen potez mogao ga je koštati života.

Naime, Vladimir je kao dete udario glavom o kamen dok je s drugom decom skakao u duboku rupu od zemlje i peska. Pao je u komu i lekari u tom trenutku nisu imali dobre prognoze. Kako su pisali mediji, majka Marija ga je iz bolnice u Splitu zaprežnim kolima odvezla u manastir Dragović, gde su mu čitali molitve za ozdravljenje pred ikonom Svete Petke. Ubrzo se probudio iz kome, postao je veoma religiozna, a ovu svetiteljku je smatrao svojom zaštitnicom.