Moja baka ima 96 godina, živi samostalno, a mozak joj radi kao sat: Konačno mi je otkrila tajnu njene dugovečnosti

Martin Luter King jednom je rekao: "Kvalitet života, a ne dugovečnost, ono je što je važno." No, moja pratetka Meri Šelbi Ferari ima 96 godina i živi je dokaz da možete imati oboje. Možete imati i dug i ispunjen život.

Ferari je oličenje otpornosti. U aprilu 2020. godine zarazila se koronavirusom i provela 26 dana u bolnici. Neke od tih dana bila je polusvesna, ali je preživela bolest bez posledica. Njen suprug i većina njenih prijatelja preminuli su pre dosta godina, a ona i dalje živi u naselju penzonera, ali samostalno u svom stanu. Vozila je automobil sve do svoje 80. godine. "Uživam u životu", rekla mi je. "Imam ugodan mali stan, a ćerka mi živi u blizini."

Stalno uči i to joj daje svrhu

Pratetka je diplomirala engleski jezik 1950. godine, u vreme kada je vrlo malo žena studiralo. Kasnije je stekla čak dva magisterija. Odrastajući, uvek sam je gledala kao sjajan primjer što znači imati svrhu, ali tek sam nedavno shvatila da je možda upravo ta svrha razlog zašto i dalje živi i napreduje. Istraživanja pokazuju da ljudi koji mogu artikulisati svoju svrhu mogu živeti do sedam godina duže od onih koji to ne mogu, a imaju i 15 posto manji rizik od smrti.

Kreativna je i oseća blagodat stvaranja

Ferari je počela pisati poeziju u letnjem kampu kad je imala deset godina. Iako se ozbiljnije posvetila poeziji tek 1960-ih, nije dugo trebalo da njen rad bude prepoznat. Kreativne aktivnosti angažiraju um, deluju kao vežbe svesnosti, donose radost i sreću te pomažu u ublažavanju stresa i obradi trauma.

Celovite, hranjive namirnice poput ribe i voća čine osnovu njene ishrane

Nema sumnje da ishrana igra ogromnu ulogu u dugovečnosti, a istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prateta ne sledi neku posebnu dijetu, ali uživa u ribi, svežem voću i povrću, a to je u skladu s načelima mediteranske ishrane.

"Ne jedem toliko slatkiša koliko bih htela", rekla mi je uz smeh. Nakon što joj je lekar rekao da je "na rubu dijabetesa", izgubila je želju za slatkim. Ipak, i dalje uživa u odlascima u restorane sa svojom decom i unucima. Fokusira se na celovite namirnice bogate esencijalnim hranjivim materijama.

Vera je drži čvrsto na zemlji

Kada je prateta Ferrari izrazila želju za studiranjem, njena majka, moja prabaka, imala je jedan uslov: morala je pohađati katoličku školu. "Bila sam ateista u to vreme", rekla mi je. Toliko je bila odlučna u nameri da stekne fakultetsku diplomu da je pristala studirati na privatnom katoličkom univerzitetu. Ubrzo se njen interes za hiršćanstvo počeo razvijati. I danas redovito s ćerkom nedjeljom ide na misu, a svake večeri se moli.

Istraživač dugovečnosti Dan Buetner, poznat kao stručnjak za "plave zone", otkrio je da mnogi stogodišnjaci dele snažnu veru i pripadnost verskoj zajednici. To može produžiti život od četiri do 14 godina.

Nije prestala biti aktivna

U dobi od 91 godine, prateta Ferari ugradila je protezu levog kuka. No to je nije sprečilo da ostane aktivna. Uživa u šetnjama, kada joj vreme to dopusti i koristi bicikl za vežbanje. Ti napori su se isplatili. Nedavno je išla pogledati mjuzikl i popela se dva sprata do rezervirane lože. 30 stepenica.

Društveni život joj je bogat i raznolik

U najdužem istraživanju sreće, znanstvenici s Harvarda otkrili su da je održavanje povezanosti s prijateljima, obitelji i širim društvenim krugom jedan od najvećih faktora dugog i sretnog života, čak više od gena ili društvene klase. Jaki društveni odnosi mogu čak odgoditi fizičko i mentalno propadanje.

Kako bi to postigla, prateta Ferari trudi se redovito družiti sa komšijama iz naselja. Takođe često provodi vreme sa svojom decom i unucima.

Nastoji biti informirana

"Nekad sam puno čitala", priseća se Ferari. Čitanje možda više nije moguće zbog stanja njenog vida, ali to je ne sprečava da ostane informirana o aktualnim događajima. "Umesto čitanja, slušam", rekla je.

Dobila je genetski zgoditak

Bilo bi nemoguće govoriti o dugom životu moje pratete bez spominjanja činjenice da je njezina majka također doživela stotu. Naime, živela je do 104. godine.

Iako ne znamo tačno koji geni doprinose dugovečnosti, znamo da deca ljudi koji dugo žive imaju tendenciju duže ostati zdrava. Procenjuje se da otprilike 25 posto životnog veka osobe određuje genetika, dok ostali uključuju ishranu, stil života, okoliš i upravljanje stresom.

(Stil/ Moje vrijeme)

Bonus video: