Kako i od čega je umro Duško Radović? Reči koje je izgovorio na samrtnoj postelji mnoge su ostavile bez teksta
Četrdeset godina od smrti Duška Radovića izgleda kao čitav vek, ali njegove reči i dan danas imaju onu težinu koju su imale i u njegovo zlatno vreme
Autor:
Teško je zamisliti da je stres ubio Duška Radovića. Humor ga nije mogao izlečiti, čak ni onda kada je postao crni.
Kažu da je sve počelo rečenicom omiljenog mrguda: "Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”. A to je značilo: „Kada više ne bude ni vas, ni vaše slave, ni vaših privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je bilo„
U svakom slučaju, Radovićeva emisija postala je glavna tema partijskih sastanaka i 1983. emisija je ugašena.
Slušaoci su protestovali, tražili da se Duško vrati a on nije hteo da se vrati po pravilima ljudi koji su ga smenili. Stambolić je izjavio da će "ako treba ugasiti i studio B", a Duško je shvatio da je pametnije da se povuče.
Ali stres je bio toliki da mu je narušio ionako već narušeno zdravlje.
"Duško je već u to vreme bio bolešljiv, a onda su ga stres i šok zbog ukidanja emisije dotukli. Razboleo se. Nismo odmah znali o čemu je reč. Dobio je upalu produžene kičmene moždine, bolest koju izaziva jak stres. Lekar je to objasnio Brani Crnčeviću. Ispričao mu je da je i Aristotel Onazis umro od iste bolesti koju je dobio kada mu je sin stradao u avionskoj nesreći. Lekar je rekao Brani: Kad Onazisu koji ima milione nije bilo spasa, teško da će i Dušku. Polako se gasio na naše oči." ispričao je svojevremeno njegov brat, Brana Radović, prenosi Luftika.
I Milovan Vitezović ga je video posle teških operacija. Izgubio je snagu, ali ne i duh – čak i na samrti je u svom maniru izbacivao životnu mudrost upakovanu u duhovite komentare.
– Pokušao sam da mu kažem da dobro izgleda. Nije mi to dopustio – crnohumornim rečima: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti„. Zanemeo sam, tako, da je njemu bilo neprijatno!"
"Najvažnije je umeće razlikovanja važnog od nevažnog. Tu je granica između bolesti i zdravlja. Ja sam to pobrkao. Sada me leče," rekao je u to vreme Duško Radović, koji je preminuo 16. avgusta 1984. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.