"Sine, žao mi je što te više nisam grlila, bio si mi teret": Bolne reči majke čiju borbu niko nije ozbiljno shvatao

Od malih nogu slušamo da je rođenje deteta najlepši trenutak u životu svake žene. Majke i bake često su nam pričale o tom neizrecivom osećaju kada prvi put uzmete dete u ruke, o ljubavi koja se ne može opisati rečima. Ali, šta ako ništa od toga ne osetimo kada postanemo majke?

Šta ako nas preplave negativne i opasne misli koje bi mogle ugroziti život deteta, pa čak i naš sopstveni? Oko dva do tri dana posle porođaja, normalno je osećati depresiju i anksioznost. Možda ćete plakati bez vidljivog razloga, imati probleme sa spavanjem ili sumnjati u svoju sposobnost da brinete o bebi. Postporođajna depresija, poznata i kao postnatalna depresija, razlikuje se od postporođajne tuge.

Obično se javlja između dve i osam nedelja nakon porođaja, ali može se desiti i do godinu dana nakon rođenja deteta.

-Da li je moguće da u 21. veku još uvek nije podignuta svest u narodu o postporođajnoj depresiji? Da li smo mi zapravo pomakli dalje od 19. veka? Od silnog ćutanja i zataškavanja zbog straha od osude bližnjih i okoline, desilo se da je jedno dete, nažalost u nizu, ostalo bez majke.. - reči su jedne majke koja je pokrenula ponovo ovo važno pitanje.

Kroz ličnu ispovest o iskustvu koje je i sama prošla govorila je o postoprođajnoj depresiji i periodu koji je usledio kada je to otkrila.

- Evo čak i posle skoro tri godine, u mojoj glavi se vrti šta se sve dešavalo tokom tog perioda. Dosta toga sam i zaboravila, možda i potisnula, ali jedino što znam je onaj osećaj žalosti što sina nisam više grlila što sam ga gledala kao teret, što sam ga posmatrala kao smetnju između mene i supruga, koji smo bezuslovno voleli, i mi, koji smo želeli da dete..Čudan je osećaj, nešto što želiš, a ne želiš, nešto što bi trebalo najviše da voliš, ti nesvesno odbijaš.. Bar je kod mene tako bilo, ti demoni u mojoj glavi su vladali.

Bilo je dana kad zaplače da poželim da nestanem, samo da se ta agonija završi. Imala sam osećaj da mi se svet rušio, a zapravo se gradio. Po nagovoru muža koji je bio podrška u svemu i jedini tada, pristala sam na razgovor sa stručnim licem. Posle par seansi mi se vid razbistrio, udahnula sam vazduh, dan je bio lep, a moje dete - najvoljenije biće. Ali, javi se i onaj osećaj krivice kao i iz samog naslova, ŽAO MI JE ŠTO TE NISAM VIŠE GRLILA kad si došao.

Eto, to je moja priča koju bi trebalo da čuješ ti što ne znaš kud' udaraš, ti što nemaš podršku, TI!

Šta misliš da si sama. Nisi sama! Spominjala sam u ranijim videima, ali sad načnjem temu, ne bi li pomogla tebi i svakoj koja je prošla ili prolazi kroz postporođajnu, nazovi kako god hoćeš, nesreću. Sačuvaj ovu objavu i podeli je u što većem broju kako bi u što većoj meri podigle svest! - poručila je Laura Kuzmanović u svojoj objavi na društvenim mrežama.

Snažne reči ove mame podstakle su i druge dame da govore o svojim iskustvima i borbom sa ovim osećajem tuge, straha, depresije i toga da su morale da ćute zbog osuda okoline.

Važno je, kao što i Laura tvrdi, da majke shvate da nisu same. Roditeljstvo je lepo, ali nije uvek lako. U redu je da se osećate umorno, nesigurno, uplašeno. Važno je da o svemu razgovarate sa partnerom, prijateljima, roditeljima, pa i stručnim licima. Ni u jednom osećaju ne morate videti osećaj stida i nelagode.