Od plesačice u noćnom klubu do predsednice države: Izabelu je smrt muža stavila na čelo Argentine, al završila neslavno

Mnoge države u svetu ne mogu da se pohvale da su ikada u svojoj istoriji imale ženu predsednika. Iako statistika kaže da su žene oduvek bili bolji vladari, ipak još uvek vlada neslavni trend, gde dame zaostaju za jačim polom kada je reč o prilikama da dođu na vodeće državne pozicije.

Ipak u Argentini, prva žena koja je nosila titulu predsednika bila je Izabela Peron. Marija Estela Martinez de Peron, bolje poznata kao Izabela Martinez de Peron koja je bila treća je supruga argentinskog predsednika Huan Perona.

Nakon njegove smrti služila je kao predsednik Argentine od 1. jula 1974. do 24. marta 1976. godine.

Situacija u zemlji je bila jako teška, jer je Izabela uglavnom nasledila probleme. Međutim, ona se nije nešto posebno potrudila da promeni politiku koju je uspostavio njen muž, pa je narod nastavio da bude proganjan i da živi loše.

Njeno predsednikovanje se loše završilo, a ona je na kraju optužena za brojne zločine, za koje međutim nikada nije odgovarala.

Rođena je u argentinskom gradu La Riohi 1931. godine. Školu je napustila posle petog razreda, a onda je 1950-tih godina postala plesačica u noćnom klubu, uzevši ime Izabela kao umetničko.

Huan Peron ju je upoznao 1950-ih u izgnanstvu u Panami, gde je radila kao plesačica u noćnom klubu.

Huan je bio 35 godina stariji od nje. Njega je privukla njena lepota, a verovao je da bi ona mogla da bude pravo društvo za njega, i to društvo koje mu je nedostajalo još od smrti njegove druge supruge Eve Peron.

Peron je poveo Izabelu za sobom u Španiju 1960. godine. Crkva prvo nije odobravala njihovu vezu, jer nisu bili u braku, pa se zbog toga Peron oženio po treći put 1961. godine.

Peron je nastavio aktivnu političku ulogu u Argentini iako je bio u egzilu. Nakon državnog udara 1955. godine kada je srušen sa vlasti, bilo mu je zabranjeno da se vrati u zemlju, pa je na neka putovanja umesto njega išla njegova supruga.

Kada se Peron 1973. vratio u Argentinu i kandidovao za predsednika, odabrao je Izabelu Peron kao potpredsedničkog kandidata. Peron se nadao da će je narod prihvatiti isto kao što je bio prihvatio Evu Peron, ali to sa Izabelom nije bio slučaj.

Peron je na izborima pobedio ubedljivo sa 62 odsto glasova. Oktobra 1973. godne je započeo svoj treći mandat.

Umro 1974. godine, a da nije bio na vlasti ni godinu dana. Nakon smrti muža Izabela je nasledila njegov položaj, ali se ispostavilo da nema nikakvog autoriteta.

Izabela je postala prva žena na svetu koja je nosila titulu "predsednika", iako nije bila prva žena koja je vodila zemlju, a u narodu je bila poznata kao "La Presidente".

Nije bila popularna kao Evita, ali je njena uloga tužne udovice u početku privukla podršku naroda.

Argentina je sve više tonula u nerede i ekonomsku krizu, a peronistički pokret se podelio na levu i desnu frakciju, čiji su obračuni prerasli u prljavi rat.

Dešavala su se brojna ubistva i otmice. Za samo prvih 15 meseci njene vladavine, ubijeno je oko 700 ljudi. Inflacija je neprestano rasla. Na jugu zemlje je iznosila 35 odsto, a u ostalim delovima je rasla na mesečnom nivou između 10 i 15 odsto.

Godine 1976. ju je zbacila vojska i pet godina držala u kućnom pritvoru. Nakon toga je otišla u izgnanstvo u Španiju 1981. godine.

Iako je svrgnuta sa vlasti, ostala je na čelu partije svog muža sve do ostavke 1985. godine. Mnogi su želeli da se ona kandiduje na izborima 1983. godine, ali je ona to odbila.

U to vreme je živela u Madrigu, održavala je bliske veza sa porodicom Fransiska Franka i često je potovala na špansko primorje u grad Maribela.

Godine 2006. u Argentini započeta je istraga zbog njene umešanosti u likvidacije 500 i nestanke 600 levičarskih političara i aktivista u periodu 1973—1976. godine.

Sud u Argentini je naredio njeno hapšenje 2007. godine zbog nestanka aktivistkinje 1976. godine. Ona je tada potpisala dekret koji je naredio oružanim snagama da preduzimaju akcije protiv onih koji misle drugačije.

Dana 12. januara 2007. uhapšena je u Madridu na temelju argentinskog naloga za hapšenje. Španski sud je naposletku odbio njeno izručenje Argentini. Taj sud je čak dva puta istakao da optužbe protiv nje ne predstavljaju zločine protiv čovečnosti, dodajući da su optužbe zastarele posle 20 godina.

Stil / Telegraf.rs