Če Gevaru su obožavale mase ljudi, ali ono što su mu uradili na samrti je jezivo: Niko nije zaslužio ovakvu smrt
14. juna će se napuniti 96 godina od rođenja Če Gevare, a mi se tom prilikom sećamo 6 zanimljlivih činjenica o velikom revolucionaru
Izvor: Vanja Milenković
Neko ko je čitavog života bio revolucionar kao što je to bio Če Gevara, ne može imati dosadan život. Pripremili smo 6 zanimljivosti o njemu koje će vas ostaviti bez daha:
Nije bio Kubanac i nije bio siromašan
Premda se njegovo ime uglavnom veže za revoluciju na Kubi i prijateljstvo s Fidelom Kastrom, Če Gevara nije bio Kubanac. Rođen je u Argentini, u porodici irsko-baskijskih imigranata. Pravo ime mu nije bilo Ernesto Če Gevara, nego Ernesto Ljlič. Za razliku od Kastra, nije potekao iz siromašne radničke porodice: njegovi roditelji bili su prilično imućni.
Kad je bio mali, nisu ga kupali
Kao dečak, dobio je nadimak “Chancho” odnosno “Svinja”, zato što nije voleo da se kupa. Košulje je menjao jednom nedeljno i ređe. Učitelji su mu prigovarali zbog tih loših navika, ali su mu češće gledali kroz prste, budući da je bio odlikaš. U slobodno vreme učestvovao je na šahovsakim turnirima i čitao poeziju te, kao i Marksa. Ni kasnije, kao student medicine, nije gubio previše vremena na sitnice poput higijene.
Putovanje motorom donelo mu je prosvetlenje
Ludovao je za motorima. Početkom pedesetih, na dva točka je proputovao čitavu Latinsku Ameriku i delove SAD-a. To je uveliko promenilo njegov pogled na svet: upoznao je siromaštvo i shvatio koliko je kolonijalizam pogubno uticao na živote stanovnika njegovog kontinenta.
S braćom Kastro izveo “invaziju” na Kubu
S Fidelom i Raulom Kastrom upoznao se u Meksiku, gde je radio u bolnici. Ubrzo su počeli pripremati napad na Kubu, koja je tada bila pod upravom američke marionete, diktatora Batiste. “Invazija” je izvršena 1956. tako što je stari, klimavi kruzer u koji je prodirala voda pristao uz obalu. Od 82 pobunjenika, preživela su dvadeset dvojica, uključujući Če Gevaru i braću Kastro. Borbe su potrajale naredne tri godine, nakon čega je Batista zbrisao u Dominikansku republiku noseći sa sobom 300 miliona dolara, a Če je postao Kastrova desna ruka.
Kad revolucija jede svoju decu
Oni koji u njemu vide borca za pravdu prećutkuju činjenicu da je odgovoran za smrt 2.000 ljudi. Čim je Batista svrgnut, stotine njegoviš pristalica je likvidirao po kratkom postupku, smatrajući da u revolucionarnim vremenima nema mesta za buržoaske tričarije poput poštenog suđenja. Kasnije je pred streljačke vodove stavljao brojne muškarce, žene, pa čak i decu, smatrajući ih protivnicima Kastrovog režima, a kolegi gerilcu za kojeg je sumnjao da mu nije lojalan je “sprašio” metak u čelo. Uz to je zatvarao homoseksualce i gušio verske slobode. I da, organizovao je koncentracioni logor za “nepoželjne”.
Odsekli su mu ruke
Pokušaj da pripremi revoluciju u Boliviji bio je neuspešan. Nakon što je njegova grupa okružena, Če je uhićen blizu La Higuere te pogubljen u lokalnoj školi. Vojni lekar amputirao mu je ruke, koje su potom u staklenoj tegli poslane u Argentinu zbog identifikacije.