ŽIVOT GA JE SUROVO KAZNIO: Dok mu je bivša skakala sa zgrade zbog ljubomore, na krilu je umirao onoj koja ga CENI I VOLI

Poznat po svom autentičnom, opuštenom glumačkom stilu Gari Kuper je bio jedna od, ako ne i najpoznatija filmska zvezda sredine 1900-ih. Tokom svoje 36-godišnje karijere, holivudski srcelomac je uspeo da ostavi popriličan utisak, ne samo na ekranu, već i iza kulisa.

Rođen kao Frenk Kuper, glumac je odrastao na farmi u Heleni u Montani, gde su on i njegov stariji brat Artur naučili da jašu konje, love i pecaju od svog oca, Čarlsa Kupera rančera koji je postao sudija Vrhovnog suda.

Iako je budući glumac počeo da studira umetnost na koledžu Grinnel u Ajovi, na kraju je odustao i uputio se u Los Anđeles, što će dramatično promeniti tok njegovog života...

Godine 1925. Kuper je započeo karijeru kaskadera i statiste u nemim zapadnjačkim filmovima kao što su Gromoglasno krdo, Mesa divljeg konja i Trail Rider. Naravno, činjenica da je već bio vešt konjanik i bivši kauboj iz stvarnog života bila je prednost za ambicioznog glumca.

Međutim, Kuper je smatrao da je kaskaderski rad „tvrd i okrutan“ i za njega i za konje. Očajnički je želeo napredovati u industriji i dobiti glumačke uloge, pa je buduća legenda napravila plan...

U nadi da će dobiti glumačke uloge, Kuper je platio filmski test i angažovao režisera Nan ​​Kolins kao svog agenta – ona je bila ta koja mu je predložila da promeni ime u „Geri“ po njenom rodnom gradu Geriju u Indijani.

Stvar je u tome što je u to vreme ime „Geri“ bilo ime koje bukvalno niko drugi nije imao – naravno, sve se promenilo za samo nekoliko godina.

Konačno, sada „Geri“ Kuper je počeo da dobija zaslužne uloge koje su bivšem kaskaderu i statistu omogućile duže vreme na ekranu, kao na primer u filmu Trikovi iz 1925, gde je igrao glavnog antagonistu filma, ili u filmu Lightnin’ Vins iz 1926.

Do juna te godine, Kuper je potpisao ugovor sa Samjuelom Goldvin produkcijom i igrao je kao sporedni lik u filmu Pobeda Barbare Vort, koji je doživeo veliki uspeh. Kritičari su se posebno divili Kuperovom „autentičnom“ prikazu kauboja, nazivajući ga „budućom zvezdom“.

Ubrzo nakon potpisivanja novog petogodišnjeg ugovora sa Paramount Pictures, glumac u usponu ukrstio se sa legendom nemog filma, Klarom Bou. Kada je glumica primetila Kupera u studiju, insistirala je da on bude angažovan u njenom nadolazećem filmu, It – koji je od njega napravio zvezdu, a od njih dvoje par.

Usred njihovog kratkog, ali intenzivnog druženja, Bou je svom tajnom dečku namestila prve glavne uloge, u filmovima Deca razvoda i Krila – od kojih je poslednji doneo Kuperu status srcelomca i ogromnu pažnju obožavalaca.

Godine 1929, kada su snimali Pesmu o vuku sa Lupe Velez, strast na ekranu između dve zvezde nastavila se iza kulisa, što je na kraju rezultiralo dvogodišnjom vezom.

Međutim, dok je još bio sa ovom glumicom rođenom u Meksiku, Kuper je imao poteškoća da ostane veran. Ovo je bilo posebno očigledno nakon što je dostigao jednu veliku prekretnicu u svojoj karijeri koja će na kraju dovesti zvezdu do ozbiljne slave...

Kasnije te godine, Kuperova karijera je skočila na potpuno novi nivo. Glumac je još jednom zaslužio pohvale za ulogu herojskog, ali stidljivog kauboja. Za razliku od nekih zvezda nemog filma koje su imale poteškoća u prelasku na zvuk, Kuper je bio prirodan sa svojim „dubokim i jasnim” i „prijatno izvučenim” glasom.

Kuper je tek nakon toga postao popularniji i nastavio da glumi u još nekoliko vesterna i ratnih drama kao što su Samo hrabri, Čovek iz Vajominga i Spojleri.

Godine 1930, Kuper je glumio mrzovoljnog legionara u filmu "Maroko" Jozefa fon Šternberga, koji je bio prva američka uloga nemačke starlete Marlen Ditrih. Na setu su se pojavile tenzije između Kupera i Šternberga nakon što je glumac optužio austrijskog reditelja da ga je snimao u pasivnim pozicijama.

Međutim, to nije sprečilo Kupera da dobije pohvale za „jedan od najboljih nastupa“ u karijeri, i da pokuša da se još jednom približi svojoj koleginici…

Dok je Kuper još bio sa Lupe Velez, privukla ga je Ditrih i započeli su aferu iza leđa njegove devojke. Međutim, nije prošlo mnogo vremena dok Velez nije počela da primećuje nešto sumnjivo, insistirajući na tome da mora stalno da bude na snimanju sa svojim muškarcem.

Štampa je doživela procvat zbog rivalstva između ove dve suparnice, često prikazujući Velez kao izuzetno ljubomornu i previše zaštitnički nastrojenu... što je moglo biti tačno s obzirom na to da je ona jednom pucala na njega...

U besu, je navodno pokušala da upuca Kupera dok se ukrcavao na voz za Čikago. Srećom je promašila. Nažalost, izgledalo je kao da Kuper još uvek nije naučio lekciju o padovima prilikom zabavljanja sa koleginicama, i započeo je burnu aferu sa Kerol Lombard dok je snimao film iz 1931.

Glumac je na plavokosu filmsku zvezdu ostavio toliki utisak da je kasnije svom suprugu Klarku Gejblu rekla da je imala mnogo bolja intimna iskustva sa Kuperom nego sa njim.

Za to vreme, čak se šuškalo da je Kuper imao vezu sa drugim muškarcem. Dok se viđao sa Klarom Bou i Lupe Velez, delio je kuću povremeno sa kolegom glumcem Andersonom Lolerom.

Velez je jednom rekla prijateljici Hedi Hoper da je sumnjičava da Kuper ima aferu sa glumcem, jer bi nanjušila miris Lolerove kolonjske vode kad god bi se Kuper vratio kući nakon njihovog druženja.

Glumcu su neprestane uloge i suočavanje sa mega slavom na kraju uticali na to da se osećao usamljeno, izolovano i depresivno. Tako je odlučio da provede godinu dana u inostranstvu u Italiji, od 1931. do 1932. Dok je bio tamo, našao se u još jednoj romantičnoj vezi, ovoga puta sa groficom rođenom u Americi Doroti di Fraso, koja je bila udata za važnog italijana.

Većinu svojih dana provodio je u njenoj glamuroznoj vili Madama u Rimu, gde bi ljubavnici pijuckali staro vino i zajedno posećivali italijanske muzeje i galerije. Čak su odleteli u Afriku na desetonedeljni safari.

Vratio se nakon godinu dana romanse u inostranstvu, osećajući se odmorno i podmlađeno. Vratio se na posao, pristajući da snima dva filma godišnje sa Paramountom za 4.000 dolara nedeljno.

Godinu dana kasnije, upoznao je 20-godišnju njujoršku debitanticu Veroniku Balfe tokom uskršnje zabave. Par se povezao zbog zajedničke ljubavi prema prirodi uživajući u sportovima poput jahanja, skijanja i gađanja. Dana 15. decembra 1933, njih dvoje su se diskretno venčali u kući Balfine majke u Park Aveniji.

Činilo se da je brak pozitivno uticao na filmsku zvezdu, Kuper se okrenuo od svojih prošlih indiskrecija i fokusirao se na bračni život. 15. septembra 1937. Balfe im je rodila ćerku Mariju. Glumac se pokazao kao strpljiv i brižan otac, učeći Mariju kako da vozi bicikl, skija, igra tenis i jaše konje.

Porodica koja voli sport često je zajedno odlazila na odmor, putujući u Evropu. Sve je izgledalo savršeno, a Kuper je ostao veran svojoj ženi, odnosno do leta 1942.

Dok je 1942. snimao Za koga zvono zvoni, Kuper se zaljubio u svoju koleginicu Ingrid Bergman, poznatu po ulozi u Kazablanki. Uspeli su da svoju zabranjenu ljubav čuvaju u tajnosti čitavu godinu.

Svoju tajnu romansu su priveli kraju 1943. godine, nakon što su završili snimanje za svoj drugi zajednički film, Saratoga Trunk.

Nažalost, Kuperov odnos sa Bergmanom nije bio jedini put kada je bio neveran svojoj ženi. Godine 1948, nakon što je završio rad na Fountainhead-u, sastao se sa svojom mladom koleginicom u filmu, Patrišom Nil.

Zanimljivo je da glumac u početku nije bio toliko impresioniran Patrišom, pa je čak rekao režiseru Kingu Vidoru da ne veruje da je ona dobra za film. Naravno, sve se promenilo nakon što su počeli da rade zajedno, kada su se između njih pojavile varnice koje su podstakle vanbračnu vezu.

Jedna stvar koju je Kuper savladao tokom godina, pored svojih glumačkih veština, bila je kako održati vezu diskretnom. Na njegovu nesreću, to nije bio slučaj sa Nilovom, a glasine o njegovoj nevernosti ubrzo su se proširile širom Holivuda.

Na kraju je svojoj supruzi priznao ne samo da su glasine tačne, već i da je zaljubljen u svoju bivšu koleginicu, koju je mesecima viđao iza njenih leđa. Iako Kuper nije tražio razvod, on i Balfe su se ipak zakonski razdvojili u maju 1951. godine – zbog čega će uskoro požaliti…

U roku od nekoliko meseci, Kuperov odnos sa Nilovom pokazao se kao turbulentan nered. Nil je ubrzo otkrio da je ostala trudna, ali da ju je on primorao da to prekine. Glumica je takođe tvrdila da je filmska zvezda postala agresivna prema njoj nakon što je saznao da je otišla na sastanak sa Kirkom Daglasom.

U ovom trenutku nije bilo povratka za kontroverzni par, a Nil je na kraju raskinula sa njim – iako je pokušala da mu se vrati i ubrzo nakon toga je bila odbijena, što ju je dovelo do slomljenog srca.

Usred čitave drame, Kuper je glumio u onome što je verovatno bila jedna od njegovih najvažnijih uloga, kao šerif u penziji koji je odlučan da spase svoj grad od odmetnika u High Noon 1952. Kuperov nastup dobio je entuzijastične kritike i Oskara za najboljeg glumca (njegova druga nakon pobede za narednika Jorka 1942.)

Mlada Grejs Keli igrala je njegovu ženu u svojoj prvoj velikoj ulozi, a njihova hemija na ekranu se nastavila iza kulisa, uprkos njihovoj 28-godišnjoj starosnoj razlici. Nilova je bio toliko povređena kada je čula za njegovu novu aferu, da je doživela nervni slom i napustila Holivud.

U ovom trenutku, izgledalo je kao da je izgubljena svaka nada kada je u pitanju neverni Kuper koji je počeo da popravlja stvari sa svojom bivšom ženom. Glumac se vratio u dom svoje žene i ćerke, odlučan da ispravi stvari.

Do februara 1954. godine, nakon što je dokazao lojalnost porodici, Kuper i Balf su prekinuli razvod i zvanično se ponovo okupili radujući se budućnosti.

Novi i poboljšani Kuper pratio je svoju ženu i ćerku, koje su obe bile pobožne katolkinje, na putovanju u Rim gde su išli da vide Papu.

Putovanje je inspirisalo glumca da razmisli o svojim prošlim greškama i sumnjivom ponašanju, i počeo je da postaje religiozniji – često posećuje crkvu sa svojom porodicom i dobija mentorstvo od njihovog sveštenika, koji je zvezdi ponudio duhovno vođstvo. Posle meseci učenja, Kuper se krstio u proleće 1959. pred malom grupom porodice i prijatelja.

U aprilu 1960. godine, Kuperu je dijagnostikovan rak prostate. Nakon operacije, glumac je saznao da umire - nešto što je odlučio da skriva od svih osim od svoje porodice i prijatelja.

Nakon što je bliski prijatelj Džejms Stjuart otišao da primi Kuperovog trećeg Oskara, počasnu nagradu za životno delo, održao je u suzama govor rekavši kako su svi „ponosni“ na njega. Sledećeg dana proširile su se vesti o Kuperovoj teškoj bolesti i on je preminuo 13. maja 1961, samo šest dana nakon svog 60. rođendana.

Iako je ostao u braku sa Balf do dana kada je umro, ubrzo je izašlo na videlo da postoji još jedna žena sa kojom je Kuper imao aferu. Holivudska kostimografkinja poznata kao Irene Lenc tvrdila je da je kasnije u životu bila u vezi sa glumcem.

Samo godinu dana nakon što je preminuo 1962. godine, ona je sebi oduzela život skočivši iz zgrade. Prema glumici Doris Dej, Iren je bila shrvana nakon vesti o glumčevoj smrti i rekla je svojoj prijateljici da je on „jedini muškarac kojeg je ikada volela“.

Geri Kuper bio izuzetan glumac čiji je talenat oduševio generacije ljubitelja filma. Neke od najvećih holivudskih zvezda današnjice odale su počast Kuperu i njegovom prepoznatljivom prisustvu na ekranu.

U stvari, Geri Kuper je bio toliko dobar glumac da ga je jedna od mnogih nezaboravnih predstava dovela do toga da ga FBI nakratko istraži, u bizarnoj priči koja je tek nedavno izašla na videlo.

Govorimo o njegovoj ulozi u filmu Po kome zvono zvoni, objavljenom 1943. On igra Roberta Džordana, američkog stručnjaka za eksplozive koji se bori u Španskom građanskom ratu protiv fašista (i koji se zaljubljuje u mladog gerilca). borac u procesu).

Očigledno, Kuperov nastup u filmu bio je toliko impresivan da su komunističke novine u Rio de Žaneiru u Brazilu odlučile da iskoriste njegov imidž da pomognu svojoj stvari.

Novine su objavile priču u kojoj se tvrdi da je Kuper održao uzbudljiv govor o svom divljenju komunizmu. Ovo je navelo FBI da zapravo kontaktira svoje ljude u Filadelfiji kako bi istražio da li Geri Kuper zaista održava komunističke skupove u Americi, i napravio je izveštaj od 27 stranica.

Bez obzira na njegovo prizemno držanje, glumac je tokom svog boravka u Holivudu zaradio velike pare i znao je kako da ih potroši. Bio je ponosni vlasnik Bentlija, kao i tri kuće.

Kako je vreme isteklo zbog njegove bolesti, Kuperova karijera nije mogla da traje još dugo. Njegov poslednji film je bio 1961. Krimi triler je bio težak za snimanje za filmsku zvezdu, koja je morala da pravi mnogo pauza u produkciji da bi se oporavila.

Tokom snimanja, Kuper je morao da stane i udahne iz rezervoara sa kiseonikom kako bi mu pomogao da prođe kroz scene. Nažalost, poslednji Kuperov film označen je kao propast, i veoma je loše prošao na blagajnama.

Uvek je ostao veoma mršav tokom godina, ali je voleo hranu. Kuper je navodno svakodnevno jeo 12 jaja, nekoliko vekni hleba, nekoliko svinjskih kotleta i tanjir slanine.