S KAMENJEM U DŽEPU JE UŠLA U REKU: Suprug se skamenio kad je čitao oproštajno pismo "Najdraži, ubeđena sam da ludim..."
Tog 28. marta 1941. Virdžinija Vulf napunila je džepove svog kaputa kamenjem i ušla u reku Uz koja se nalazila u blizini njenog doma.
Autor:
Virdžinija Vulf bila je engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike.
Rođena je u Londonu kao Virdžinija Stiven 25. januara 1882. godine. Bila je ćerka Leslija Stivena, najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa tog doba. Njena majka Džulija je preminula kada je Virdžiniji bilo svega 13 godina. Virdžinija nikada nije završila, niti upisala fakultet, a sve što je naučila, naučila je kod kuće, od oca i njegovih prijatelja koji su često boravili u njihovoj kući.
Čitajući knjige iz očeve biblioteke, od malih nogu je bila uvučena u svet književnosti.
Kada joj je otac umro, preselila se u Blumzberi, centralni deo Londona, gde je započela privatnu i poslovnu saradnju s poznatim umetnicima i piscima tog vremena, kao što su Rodžer Fraj, E. M. Forster i Leonard Vulf. Ova grupa velikana se nazivala Blumzberijska grupa, a zastupali su filozofske ideje o vrednosti ljubavi i lepote kao najvažnijih stvari u životu.
NJENA DELA
Svoj prvi roman “Putovanje“ objavila je 1915. godine. Iako se držala tradicionalne naracije, u ovom romanu se ipak mogu primetiti pokušaji naglašavanja različitih narativnih perspektiva, korišćenje monologa i toka svesti – tehnike kojom se zalazi u unutrašnji svet i misli likova.
Nakon ovog romana, napisala je još nekoliko koji takođe nisu doživeli veliki uspeh.
Prvi uspešan roman koji se smatra njenim remek-delom, bio je njen četvrti roman po redu, pod nazivom “Gospođa Dalovej“, objavljen 1925. godine. Ova opčinjavajuća priča je prepuna unutrašnjih monologa, a pokrenula je problematična pitanja mesta žene u svetu i mentalnih bolesti u vremenu posle Prvog svetskog rata u Engleskoj.
Iako je već tokom žIvota Virdžinije Vulf počelo da se spekuliše i govori o njenim vezama sa ženama, ona je uvek o Leonardu Vulfu, o čemu svedoče kako pisma tako i njeni dnevnici, govorila kao o savršenom partneru.
Ovaj roman je ekranizovan 1997. godine. Roman “Ka svetioniku” je još jedno Virdžinijino remek-delo, u kom je ponovo naglasila nadmoćnost unutrašnjeg sveta i života nad spoljašnjim. Ovi romani su joj omogućili da postane poznata i cenjena spisateljica, na kojusu se mnogi ugledali.
Neki od njenih dela sujoš i: “Džejkobova soba“, “Noć i dan“, “Talasi“, “Sopstvena soba” i “Tri gvineje“.
POSLEDNJI DANI
Virdžinija se 1912. godine udala za Leonarda Vulfa, briljantnog mladog pisca i kritičara poreklom iz Kembridža, čiji su književni, ekonomski i politički stavovi bili slični njenim. Imali su srećan i skladan život, koji su povremeno potresali Virdžinijini nervni slomovi.
Zajedno su 1917. godine osnovali štampariju, koja je danas poznata kao „Hogart pres“.
Virdžinija Vulf i TS Eliot
Svoje poslednje, oproštajno pismo uputila je suprugu Leonardu Vulfu, piše „Kultiviši se“.
Imali su neku vrstu otvorenog braka. Zajedno su radili u oblasti književnosti i oblikovali ono što danas nazivamo modernizmom u umetnosti.
Mnogi kritičari su zamerali Virdžiniji Vulf što je u svojim delima udaljena od društvene situacije i stvarnosti. Međutim, da je i te kako razmišljala o političkoj, odnosno ratnoj situaciji, dovoljno govori datum njenog samoubistva.
Pismo koje je ostavila suprugu
Najdraži,
Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period.
Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se koncentrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje.
Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac.
Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije dok se nije pojavila ova užasna bolest.
Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš.
I moći ćeš, znam to. Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam.
Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću.
Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju.
Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti. Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život.
Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili.