Godišnjica

108 godina od smrti velikog umetnika Pola Sezana

Pol Sezan je 1906. godine dok je radio pao u nesvest, nakon čega je ležao nekoliko sati na jakom pljusku. Posle osam dana je umro od upale pluća

Objavljeno: 22.10.2014. 12:56h 00:56h
Autor:
Foto: Wikipedia

Na današnji dan se navršava 108 godina od smrti jedne od najznačajnijih ličnosti francuskog i evropskog slikarstva, savremenika Van Goga, Pola Gogena, Alfreda Sislija... čuvenog Pola Sezana.

Danas poznat po svojim slikama pejzaža, portreta i mrtve prirode, za svog života nije smatran za velikog umetnika i susretao se sa pogrdama i uvredama jer se razlikovao od dotadašnjih umetnika.

Sezan prirodu nije predstavljao verno kao njegovi savremenici već kroz igru svetlosti i senke pridajući mnogo pažnje na strukturu slike. Pejzaže je pojednostavljavao na geometrijske oblike i upotrebljavao je neočekivane senke i zbog toga se može smatrati prethodnikom kubizma, dok su njegovi likovi bez pokreta, izraza i mimike.

Njegova umetnost je bila nova, neuobičajena i neshvaćena, a javnost je počela da voli njegove slike tek kada je prevazišla mišljenje da su nekompletne fleke na slikama.

Pošto je spojio boju i prostor na novi način u značajnoj meri je uticao na slikarstvo 20. veka.

Čuveni umetnik je sa ponosom govorio: "jednom jabukom želim da zadivim Pariz" jer je znao da se i sasvim običnim temama bez ikakvog estetičkog sadržaja može ostvariti veliko slikarstvo.

Veliki broj njegovih mrtvih priroda prikazuje obične kuhinjske tanjire, ćupove za vodu, vaze, činije i voće. Smatrao je da je slikanje voća najlakši način za uspostavljanje volumena, ali i da za naglašavanje suptilne gradacija boja.

Kao mladić je pohađao kurseve slikanja, ali nije primljen u Školu lepih umetnosti u Parizu i nakon toga kupuje atelje u Parizu i posvećuje se slikarstvu.

U gradu svetslosti se upoznao sa Alfredom Sislijem, Ogistom Renoarom i Klodom Moneom, međutim ni to mu nije pomoglo da se upiše na Akademiju.

Kada je imao 25 godina počeo je prilaže svoja dela za Salon, ali ih komisiji koja je radila po konzervativnim principima akademizma, nije prihvatila.

Slična odbijanja je doživela i grupa ostalih impresionista što ih je to podstaklo da osnuju svoj Salon.

Sezan se sa ostalim impresionistima našao na susretima "Salona nezavisnih" 1863. godine, gde su njegove slike po prvi put izložene.

Godina 1874. i 1877. izlagao je na izložbama impresionista, ali su njegova dela neshvaćena i postaju izvori podsmeha kritičara. Zbog toga se ovaj veliki umetnik povukao, distancirao od svojih prijatelja i vratio kući u Eks an Provans.

U svom rodnom gradu je kupio atelje koji nije napuštao od 1900. godine. U to vreme, probojem impresionista, i on postaje poznat.

Međutim, par godina kasnije, tačnije 1906. godine dok je radio pao je u nesvest nakon čega je ležao nekoliko sati na jakom pljusku. Posle osam dana je umro od upale pluća.

Slike Pola Sezana se danas nalaze u najznačajnijim muzejima sveta, ali su i česta meta krađe.

Prošle godine je u Srbiji bio skandal kada je u Beogradu pronađena jedna od njegovih slika "Dečak u crvenom prsluku", kao i još tri ukradene slike poznatih impresionista iz Muzeja zadužbine E. G. Brlea u Cirihu.