KO SU BILI SESTRA I BRAT MILEVE MARIĆ: Evo kako je živela porodica čistih genijalaca

Ministarstvo kulture Republike Srbije podržalo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn (1875–1948) u Rumi, a u susret velikom jubileju – 150 godina rođenja srpske naučnice. Radovi na fasadi treba da počnu u aprilu, a nakon završetka rekonstrukcije objekat će imati memorijalnu sobu posvećenu porodici Marić. O porodici Marić naša javnost nedovoljno zna, a život Zorke i Miloša koju su se rodili upravo u Rumi obavijen je velom tajne.

„Nažalost, i Milevu, kao i njenu sestru Zorku (1883—1938) do danas prate brojne neproverene glasine i neistine. Tome, već jednom, treba stati na put. Zorka je bila obrazovana žena, školovala se u Rumi, Zagrebu, Novom Sadu, Pragu i Cirihu. Tečno je govorila mađarski i nemački jezik, svirala je klavir i bila najmuzikalnija od svih Marića. Zorka se nije udavala. Ona je aktivno učestvovala u ženskom pokretu od 1906. u Novom Sadu – u Dobrotvornoj zadruzi „Srpkinja Novosatkinja“. Krajem 1877. njihov otac je dobio mesto pisara u sudu u Rumi, gde su živeli oko 14 godina. Osnovnu četvorogodišnju školu Mileva je završila u Rumi. Upisana je 1881, a u četvrtom razredu išla je u školu sa dedom čuvenog američkog režisera srpskog porekla Pitera Bogdanovića“ – kaže na početku razgovora novinarka, dopisnica RTS Dijaspore iz Kanade, Marina Bulatović, koja je istražujući za svoj novi roman „Srećna srpska Nova godina“ došla do mnogih novih saznanja o porodici Marić.

Tokom braka, Albert i Mileva, tri puta su zajedno dolazili u Srbiju i posećivali prijatelje i rodbinu u Novom Sadu, Titelu, Kaću, Krčedinu, Beogradu (1905, 1907. i 1913.). Mileva je maja 1938. poslednji put bila u Srbiji i tada je uzela Uverenje da je Srpkinja, jer se bojala da će Nemci ući u Švajcarsku i da će imati probleme zbog braka sa Jevrejem.

Brat Miloš je bio priznati naučnik i postavio je temelje u oblasti medicine koja se danas zove kloniranje, živeo je i preminuo u SSSR-u, ali je nedovoljno poznat našoj široj javnosti. Na Vikipediji postoji stranica o Milošu Mariću (1885—1944), sa jako malo osnovnih informacija o njemu.

„Mileva je jedan od pet junaka mog novog romana, pored Tesle, Pupina, Milankovića i Milene Pavlović Barili. Knjigu pišem duže od dve godine, i još nije gotova. Kontaktirala sam zaposlene na Srpskoj Vikipediji, pa se iskreno nadam da ćemo uskoro imati i stranicu o Zorki Marić. Mileva je bila jako bliska sa sestrom i bratom koji su često posećivali Alberta i nju. A posle razvoda, Milevi je u goste dolazila Zorka i pomagala joj oko dece. Zorka je bila jako vezana za sestru, pa kada je njen brak sa Albertom zapao u krizu i kada se Mileva sa dva sina preselila u Cirih, Zorka dolazi u julu 1917. da joj pomogne. Tada se Albert nudi da Zorki pomogne da dobije dozvolu da uđe u Švajcarsku. On piše svom prijatelju: „Moja svastika je krajnje pouzdana i veoma vezana za Micu i decu.“ Albert je pismo poslao Dr Hajnrihu Canger-u, lekaru; krajem maja 1917. Milevin mlađi brat Miloš je tokom posete Bernu (1904/1905.) iz prve ruke video kako teče njihov život i zajednički naučni rad. Ta svoja zapažanja detaljno je preneo porodici, rođacima i prijateljima.“

Od naše sagovornice saznajemo da je Albert Ajnštajn prisustvovao Solvej kongresu (Solvay Conferences) od 30. oktobra do 3. novembra 1911, a Mileva je ostala u Pragu sa decom i sestrom Zorkom koja je došla u posetu da upozna grad i prisustvuje predavanjima na Univerzitetu. Albert se čak dva puta, za tako kratko vreme, javio Milevi, pozdravljajući i njenu sestru. „Dragoj ženici… mnogo poljubaca za tebe i dečake, uz pozdrave Tetki.“

Mileva je u Rumu stigla kao izuzetno mala devojčica, sa dve godine, tu je završila osnovnu školu i odatle se vinula u svet nauke, svedoče istorijski podaci. Kada je upisala Politehniku, Mileva se našla među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Bila je jedina žena među studentima fizike u svojoj generaciji na Politehnici.

„Miloš Marić je diplomirao na univerzitetu u Klužu (Rumunija). Tu se oženio prvi put 1913. sa bogatom Martom koja je imala francusko poreklo, a njen otac ogoman kapital baš u Francuskoj. Potomaka sa Martom nije imao, a brak je trajao do početka Prvog svetskog rata. Sudbina ga je kasnije odvela u SSSR, gde se oženio drugi put sa Marijom Vasiljevnom Karpovom i sa njom usvojio troje male dece (Таня Левская, Боря Фредерикс, Галя Фредерикс). Njegov prvi brak zvanično je okončan tek 1924. kada je u Klužu proglašen nestalim, a njegova prva supruga Marta udovicom. Miloš je izabran za šefa katedre histologije na Saratovskom državnom medicinskom univerzitetu u Ruskom gradu Saratovu. Vrlo brzo postao je uvaženi naučnik u sovjetskoj Rusiji i objavljuje brojne naučne članke i monografije. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina. U porodici Ajnštajn takvih genijalaca nije bilo, Albert je bio izuzetak…" – dodaje Marina i za kraj razgovora podseća:

"Njihov otac Miloš Marić, bio je veoma imućan čovek i dosta novca je odvajao za školovanje dece. Zorka je stigla u Švajcarsku 1917. i prijavila se kao vanredni student biologije na Univerzitetu u Cirihu. Milevini roditelji su povremeno finansijski pomagali Alberta i Milevu. Od tog novca, mladi supružnici su kupili dve sofe, dve stolice i sto na razvlačenje. O tome postoji beleška trgovca nameštaja iz Berna od 24. septembra 1908. Majka Marija Marić, devojačko Ružić (1846–1935), doživela je duboku starost, poticala je iz dobrostojeće titelske porodice. Albert je cenio Milevinog brata i voleo da provodi vreme sa njim. Zabeleženo je da su nekoliko puta Albert i Miloš posetili elitnu kafanu hotela 'Carica Jelisaveta,' gde su se sastajali sa Miloševim prijateljima. Hotel je dobio ime po Carici Jelisaveti (Elizabeti) To je bilo tradicionalno mesto okupljanja aristokratije i otmenog sveta u Novom Sadu. Albert je bio zadivljen srpskim običajima i dobroćudnim meštanima koji se uz tamburaše vesele. Posle Miloševog boravka kod njih u Bernu, njih dvojica su postali bliski i međusobno su se jako poštovali.“

Izvor: RTS Dijaspora