OMILJENA BOSANKA SAHRANILA MUŽA, PA SE BRZO UDALA ZA DRUGOG: Sad je svi razapinju, a ona se suočava sa novom NEVOLJOM

Mahira Hajdarpašić iz Bosne i Hercegovine svojom sudbinom je prvo rasplakala ceo region, svi su se divili njenim postupcima, odavali su joj priznanja i čestitali kako se ponela prema bolesnom mužu i kako je održavala porodicu na okupu 16 godina. A onda se preko noći sve promenilo. Nakon smrti supruga, odlučila je da sebi da drugu šansu i ponovo se udala i od tada trpi nesnosne komentare na svoj račin.

Sa drzge strane, njenim brigama nema kraja otkako je otkriveno da je i njena ćerka bolesna.

- Sumeja ima epilepsiju, prioritet mi je da ona ozdravi. Već tri godine se bori sa tim. Prvo smo primetili da ima tikove, a onda se desio napad u Mostaru. Sve je hrabro prihvatila, imala je primer svog baba. Kažu da je stres glavni okidač, a ona je baš bila vezana za oca - objašnjava.

Primetila je da da najviše loše o njoj pričaju žene muslimanke, dok je pripadnice drugih vera izuzetno cene i podržavaju.

- Da, stvarno je tako, ali stvarno ne znam šta sam ja to uradila. Ljudi samtraju da ne treba da budem srećna, možda je trebalo da umrem zajedno sa Esedom. Mislim da mi je sam Bog posalo Salida. Veoma je brižan i pažljiv, brine i o meni i o mojoj deci. U svemu me podržava i veliki mi je vetar u leđa za sve ciljeve koje imam. Sada najviše radim na otvaranju butika, što je bila i želja moje ćerke - kaže Mahira.

Nesvakidašnja ljubavna priča

Mahirina ljubavna priča sa Esedom raznežila je čitav region, posebno njoj su se divili na tolikoj hrabrosti, požrtvovanosti i posvećenosti. Za svoju porodicu je bila spremna sve da uradi, te je tako godinama brinula o svom bolesnom suprugu, koji je za strašnu dijagnozu saznao tokom braka. Do poslednjeg momenta se borila za njegovo ozdravljene. Imali su troje dece, a upravo ona se bila pretvorila u glavni oslonac za sve.

Uz svog supruga je bila do poslednjeg dana, preminuo je 2022. godine nakon duge borbe sa multipla sklerozom.

Sudbina ovog bračnog para postala je simbol borbe, posvećenosti, snage i emocija. Za njihovu priču mnogi kažu da je jedna od najlepših koji su ikad čuli. Iako se završila na tužan način, i dalje motivine brojne ljude da se bore sa svim teškoćama koje im sudbina priredi.

Dobili su dete i oko godinu i po dana život im se odvijao potpuno normalno.

- On je radio u džamiji, išao je sa posla na posao. Ja sam više bila u kući zbog bebe. Živeli smo kao i svaki drugi mladi bračni par. I onda jednog Bajrama osetio je umor u levoj nozi, ali nismo tome pridavali značaj, jer se danas ljudi dosta umaraju. Mislili smo da je zbog toga što je mnogo radio.

Nastavili su da proslavljaju praznik sa svojom porodicom i obišli su svu rodbinu.

- Kada sam ga drugi dan Bajrama probudila, nije mogao da ustane iz kreveta. Za svakog čoveka je to veliki šok. Bukvalno se oduzeo. Odmah sam pozvala njegove roditelje i doveli smo ga u bolnicu. Ostao je tamo 21 dan i ustanovili su mu bolest multipla sklerozu. Prvo put sam tada čula za nju. Mislili smo da će sve proći - objašnjava.

Ističe da su od tog momenta krenuli da istražuju sve o Esedovoj dijagnozu, suočavajući se sa činjenicom da nije izlečiva.

- Otišao je drugi put u bolnicu, kako bi mu odredili neku terapiju. Primio je potom pulsnu terapiju koja njemu nije uopšte prijala, jako mu je pozlilo. Otišao je u bolnicu na nogama, a vratio se u kolicima. Polako mu se oduzimao govor, hod, vid, mišići su mu slabili, ali on je tako psihički bio jak, da se od prvog dana nije požalio da ga nešto boli. A nema šta nije probao, kako bi mu bilo bolje.

Esed je posebno naglašavao da je za njegov osmeh na licu najzaslužnija Mahira, kao i da je voli najviše na svetu.

- Kada se razboleo, rekao mi je da idem i da živim svoj život, nije hteo da me muči. Nikada mi nije palo na pamet da ga ostavim. To što se razboleo, ne znači da je trebalo da prestanemo da živimo. Ja sam se u mog Eseda zaljubila kada je bio u punoj snazi i on će uvek za mene biti takav. Sve smo gledali sa vedrije strane. Kada je izašao iz bolnice u kolicima, našalila sam se da je dobro, jer će sada stalno biti sa mnom - priča žena koja se sa svim životnim teškoćama hrabro bori i kod nje predaja nikako nije opcija.

Provodili su vreme kao da bolest nije prisutna.

- Ništa mi nije bilo teško da uradim za muža. Trudim se da živim život sa svrhom. Imamo dvoje dece i najvažnije da ih naučim pravim vrednostima, i Esed je bio uključen u njihovo vaspitanje. Svaki dan mi je isplaniran od jutra do mraka. Osim toga, nalazili smo vremena da odemo negde u restoran, kod prijatelji i mi smo imali često goste. Uveče kada bismo se okupili, uvek je tu bilo smeha. Sve što radila za svoju porodicu i supruga bilo je iz ljubavi, ne gledam to kao žrtvu.

Najgori momenti su bili kada Esed upadne u komu.

- Nekada je to trajalo dan ili dva, nekada par sati. Tada se dešavalo i da u krevet vrši nuždu. Sve to sam sređivala i još pronađem način da se našalim. Na primer, napišem na papir sva ženska imena kojih se setim i kažem mu kad dođe sebi kako mi je sve ispričao šta je radio sa drugim devojkama. On se odmah nasmeje i zaboravi u kakvom je stanju bio. E, ta motivacija je najvažnija, i za zdravog čoveka, a posebno za bolesnog. Uvek me je oslovljavao sa "bebo" ili "ljubavi", te sitnice meni su davale ogromnu snagu.

Njihovi porodični trenuci svakoga su oduševljavali, a mnogi momenti su javnost ostavljali bez daha.

- Sinu je bilo žao što ne može da igra fudbal sa tatom. I onda sam ja svoju i Eesedovu nogu bila spojila selotejpom i tako smo se dodavali. Dete je bilo presrećno, iako je bio svestan da ja šutiram loptu - pričala je.

Svoju bajku su pisali gotovo deceniju i po, a onda je bolest, ipak, bila jača. Esed je, nažalost, preminuo 2022. godine i to dok mu je njegova Mahira držala ruku.

Brak sa drugim

Mahira je odlučila da ponovo uplovi u bračne vode nešto više nakon smrti supruga Eseda. Venčala se za Salida Hajdarpašića, ali nije ni slutila da će zbog toga navući neverovatan gnev ljudi. Pomislila je zbog svih tih reakcija da nema pravo da bude srećna.

Blistala je u beloj venčanici dugih rukava, presvučenoj šljokicama i sa nežnim tilom na rukavima, a nosila je i ogroman veo. To je bio početak novog poglavlja u Mahirinom životu i dokaz da čovek uvek može ponovo da se uzdigne i prevaziđe duboke tragedije, i ponovo pronađe sreću i ljubav. I dok su ovoj mladoj dami mnogi čestitali udaju i poželeli joj sreću u daljem životu, istovremeno su se sa zlonamernim komentarima javili dežurni kritičari.

Naime, Mahirovi se žale da je između smrti prvog muža i braka sa drugim prošlo samo godinu i po dana. Na većini komentara u Bosni i Hercegovini i na društvenim mrežama mogu se pročitati zlonamerne opaske na njen račun - ljudi tvrde da se pretvarala da voli Esada i brzo ga zaboravila. A zaparvo, čini se, da su upravo oni smetnuli sa uma koliko godina je brinula o bolesnom suprugu i to sa puno ljubavi, kao i da je njena najveća želja bila da on ozdravi, te da je porodica ostala na okupu.