RODILA ME MUSLIMANKA, NAPRAVIO HRTVAT, A JEDINI RODITELJI SU MI BILI ČEH I SRPKINJA: Ovako sam saznao da sam usvojen

Životna priča dramskog pisca Željka Hubača prepuna je zanimljivih detalja.

- Mene je rodila Muslimanka, napravio Hrvat. Odgajali su me i jedini pravi roditelji bili Čeh i Srpkinja. Govorim srpskohrvatskim jezikom, živim u Srbiji i osećam se Srbinom - rekao je za "Novosti"i dodao: Priču o identitetu nikada ne vezujem za veru i naciju već za ljude koji nas određuju. U mojoj prvobitnoj krštenici pisalo je ime žene koja me je rodila, a na mestu oca velika prazna crta. I datum rođenja 19. jul 1967. godine.

- Moja jedina porodica je porodica Hubač. Žiža i Vili su moji roditelji. Još kao mali sam saznao da sam usvojen. Na ružan način... Imao sam skoro šest godina, u to vreme smo živeli u Leskovcu, i otišao sam da kupim sirće, zvao sam ga "svinjsko", a mislio sam na vinsko. Ta žena u prodavnici je bila nervozna. Ja sam hteo preko reda, da se nekako provučem, a ona mi je tad viknula: "Ma, beži, mali, tebe je majka našla na đubretu!"

- Pobegao sam kući, uplakan, i rekao mami šta mi se dogodilo. Onda je ona sačekala oca da se vrati sa posla i rekli su mi da sam usvojen...

- Bio sam začuđen i malo uplašen. Majka mi je pričala da sam sledećih nekoliko meseci išao svuda sa njom. Naravno, svako veče kad je imala predstavu, bio sam u pozorištu, iza scene i gledao je.

Mlada žena koja ga je rodila nije smela da se s bebom vrati kući, u Zenicu. Ostala je da radi kao konobarica u tuzlanskom pozorištu.

- Žena koja me je rodila bila je konobarica u tuzlanskom pozorištu i, kada je čula da moja majka u Zenici nije održala trudnoću, stavila me je u kotaricu i u jednu nedelju, jer se tada samo tog dana nije radilo, ostavila me je na pragu stana Žiže i Vilija, zazvonila i pobegla. Oni su već u ponedeljak odlučili da će me zadržati i tako se završila ta priča.

U pozorište je mali Hubač ušao kad je, kako kaže, imao visinu TA peći od dva i po kilovata. Odmah se vezao za velikog kućnog prijatelja Batu Putnika. Igrao je Pepiku u Nušićevom "Dr", a Bata mu je "poveravao" i uloge đaka, pa je čak i ubacivao dečje likove u predstave - samo da bi Željko što češće bio uz majku:

- Često sam i spavao u garderobi, odrastao sam u pozorištu. Ipak, ono nije bilo moj prvi izbor. Posle vojske upisao sam Elektronski fakultet u Nišu. Kao jedan od najboljih studenata došao sam do treće godine, a onda prešao u Beograd s namerom da studiram dramaturgiju. Nisu me primili odmah, pa sam te godine diplomirao na višoj ET školi i upisao fiziku. I u tim nesrećnim finansijskim vremenima imao sam njihovu potpunu podršku. Apsolvirao sam na fizici, a dramaturgiju upisao iz trećeg puta, sa komadom za koji ću deset godina kasnije dobiti "Ćurana" na Danima komedije i diplomu "Večernjih novosti".

- Kada sam dobio svoju decu, imao sam samo želju da odrastaju onako kako sam ja odrastao. Posle majčine smrti tata se preselio u Beograd. Tri sledeće godine isključivo se bavio unučićima, Matejom i Sarom. Zahvaljujući Viliju, moja žena je završila fakultet... I sve ovo što pričam, radim ne da bih ispričao svoju životnu priču, već da bih pokazao da sam imao divno detinjstvo pored ljudi koji su me voleli i pružili mi sve što su imali. Oni koji su u dilemi da li da usvoje decu, to svakako treba da učine. Imaće jedno, zaista, posebno iskustvo.

(Stil/ Kurir/ Novosti)

Bonus video: