ALBERT AJNŠTAJN JE OŽENIO SVOJU SESTRU, PA SE ONDA ZALJUBIO U NJENU STARIJU ĆERKU: Do smrti je maltretirao i VARAO

Ne morate biti Ajnštan da bi vam brak uspeo, ali samom Albertu Ajnštanu i nije uspeo, pogotovo ne onaj sa Elzom koja je bila i njegova rođaka.

Elza Ajnštajn se često smatra muževljevim saputnikom od poverenja, ženom koja je znala da se nosi sa briljantnim fizičarem. Žena Alberta Ajnštajna vratila mu je zdravlje 1917. godine kada se ozbiljno razboleo i pratila ga na putovanjima kada je stekao status svetske slavne ličnosti.

Ali iza braka Elze i Alberta Ajnštajn krije se mračna tajna o kojoj malo ko priča.

Elza Ajnštajn je rođena kao Elza Ajnštajn 18. januara 1876. To nije greška – Elzin otac je bio Rudolf Ajnštajn, rođak oca Alberta Ajnštajna. Međutim, to nije tako čudno kao što je. Njena majka i Albertova majka su takođe bile sestre, tako da su Elza i Albert Ajnštajn zapravo bili prvi rođaci.

Elsa je promenila ime kada se udala za svog prvog muža, Maksa Loventala, 1896. Njih dvoje su imali troje dece pre nego što su se razveli 1908, a Elza je vratila devojačko prezime kada se udala za Alberta.

Albert Ajnštajn je imao brak i pre Elze. Njegova prva supruga, Mileva Marić, bila je srpska matematičarka i njih dvoje su se venčali 1903. Iako je Ajnštajn u početku bio šarmantan i impresioniran Milevom, arhiva od skoro 1.400 Ajnštajnovih pisama svedoči da je postao odvojen, pa čak i okrutan prema svojoj prvoj ženi.

Mileva je pisma dala svojoj ćerki kojoj je naložila da pisma objavi 20 godina nakon njene smrti.

U jednom od psama Ajnštajn nalaže Milevi sledeće:

"A.) Vi ćete se pobrinuti za to da moja odeća i posteljina budu u redu, (2) da mi se služe tri redovna obroka dnevno u mojoj sobi.

B.) Odreći ćete se svih ličnih odnosa sa mnom, osim kada su oni potrebni za održavanje društvenog izgleda. Pored toga, napisao je "Nećete očekivati nikakvu naklonost od mene" i "Morate odmah napustiti moju spavaću sobu ili radnu sobu bez protesta kada to od vas zatražim.""

U međuvremenu, Albert je počeo da se zbližava sa Elzom oko 1912. godine, dok je još bio u braku sa Milevom. Iako su njih dvoje odrasli provodeći vreme jedno sa drugim (kao što to obično rade rođaci), tek u to vreme su razvili romantičnu prepisku jedno sa drugim.

Dok je bio bolestan, Elza je dokazala svoju privrženost Albertu brinući se o njemu, pa se on 1919. godine razveo od Mileve.

Albert se oženio Elzom 2. juna 1919, ubrzo nakon što je njegov razvod okončan. Ali pismo je pokazalo da nije toliko žurio da to učini.

"Pokušaji da me nateraju na brak potiču od roditelja moje rođake i uglavnom se mogu pripisati sujeti, ili moralnim predrasudama, koje su još uvek veoma žive u starijoj generaciji", napisao je.

Kao i sa prvom ženom, Albertova opčinjenost Elzom polako je počela da jenjavi. Imao je afere sa brojnim mladim ženama.

Jednom tokom njihovog braka, Elza je otkrila da je Albert imao kratku aferu sa Etel Mihanovski, jednom od njenih prijateljica. Albert je pisao Elzi o aferama govoreći joj: "treba raditi ono što čoveku prija, to ne može nikome nauditi".

Elzina deca iz njenog prvog braka su navodno smatrala Alberta „očinskom figurom“, ali je on takođe razvio zaljubljenost u njenu najstariju ćerku, Ilzu. U jednom od najneverovatnijih otkrića, Albert je razmišljao da raskine veridbu sa Elzom i da umesto toga zaprosi 20-godišnju Ilzu.

Do ranih 1930-ih, antisemitizam je bio u porastu i Albert je postao meta raznih desničarskih grupa. Ova dva faktora su doprinela odluci Alberta i Elze Ajnštajn da se presele iz Nemačke u Sjedinjene Države 1933. godine, gde su se nastanili u Prinstonu u Nju Džersiju.

Nedugo nakon njihovog preseljenja, Elza je primila vest da je Ilse dobila rak. Ilse je u to vreme živela u Parizu, a Elza je otputovala u Francusku da provede vreme sa Ilzom tokom njenih poslednjih dana.

Po povratku u SAD 1935. godine, Elza je imala sopstveni zdravstveni problem. Razvila je probleme sa srcem i jetrom koji su se stalno pogoršavali. Za to vreme, Albert se dalje povukao u svoj rad.

Dok je Elza Ajnštajn provela veći deo svog braka sa Albertom kao njegov organizator i čuvar kapije, matematički mozak Alberta Ajnštajna je izgledao neopremljen kada je u pitanju zamršenost dubokih, emocionalnih odnosa.

Elza Ajnštajn je umrla 20. decembra 1936. u svom i Albertovom domu na Prinstonu. Prijavljeno je da je Albert bio iskreno slomljen zbog gubitka svoje žene. Njegov prijatelj Piter Baki je prokomentarisao da je prvi put video Alberta kako plače.

Iako Elza i Albert Ajnštajn nisu imali savršen brak, fizičareva potencijalna nesposobnost da funkcioniše kao emocionalno nesposobna osoba i njegovo shvatanje toga verovatno je najbolje ilustrovano u pismu koje je napisao sinu svog prijatelja Michelea Bessoa nakon Micheleove smrti. Albert je rekao: „Ono čemu se divim kod tvog oca je to što je celog života ostao samo sa jednom ženom. To je projekat u kojem sam dva puta grubo propao.”