STANA SE ZAGLAVILA U OČEVOJ KLETVI I NIKAD NIJE BILA S MUŠKARCEM: Ostala na selu da čuva prezime, a 1 stvar je PRETUŽNA

Život joj ni bilo lak, bio je nalik na nekadašnje porodične zadruge u kojoj se tačno zna ko šta radi na imanju

Objavljeno: 23.12.2023. 10:43h 10:48h
Autor:
Foto: preentscreen/Youtube

Stana Cerović bila je zakleta devica (virdžina) i najverovatnije poslednji izdanak neobične porodične običajne prakse koja je postojala na Balkanu. Prema ovoj tradiciji, devojčicama je ili oduzimano pravo da odrastu u žene, ili su se same odricale njega i preuzimale rodnu ulogu muškaraca u društvu.

Ova pojava je, osim u zabačenim selima Crnoj Gori, bila tipična i kod Albanaca na Kosmetu, u severnoj Albaniji, kod Malisora i na području Kninske Krajine, gde je bilo sramota nemati muškoga poroda, baš kao i u Gusinju. Običajna praksa još od srednjeg veka nalagala je da ukoliko glava stroge patrijarhalne porodice premine i ne ostavi za sobom nijednog muškog naslednika, jedna od ćerki postaje - muškarac.

Jedinstvena balkanska porodična tradicija vremenom je postala opšteprihvaćena praksa, jer se nije kosila ni sa jednom od tri glavne religije koje se praktikuju u regionu Balkana: pravoslavljem, islamom i rimokatolicizmom.

foto: Youtube Printscreen / Duklja - Zeta - Crna Gora

Ona je bila muško u svakom smislu

U vreme Stanine smrti, pre sedam godina, ona je bila poznata kao poslednja takva žena/muškarac u zemlji. Koliko ih je još i da li ih ima, nije poznato, ali jedno je izvesno: zbog priče koja ju je pratila, Stana je bila najpoznatija crnogorska virdžina.

Stana Cerović rođena je 1936. godine u selu kod Šavnika u Crnoj Gori, kao ćerka Ande i Milivoja Cerovića. Kako je već imala tri sestre i dva brata koja su preminula u detinjstvu, prema navodima na Vikipediji, Cerovićeva je ocu dala obećanje da će da nastaviti da čuva porodicu i da živi kao muškarac.

Počela je da se oblači kao muško i da se druži samo sa muškim društvom. Već sa pet godina je propušila, a sa sedam je uveliko obrađivala očevu zemlju.

Njena majka je u početku pružala veliki otpor suprugu što nameće njihovoj najmlađoj ćerki muške osobine, jer ju je ovaj fizički jačao i pretvarao u muškarca, i sve do Stanine zakletve neprestano je pokušavala da promeni njeno oblačenje i utiče na poslove koje je obavljala. Međutim, Stana je već stekla sve tradicionalno muške veštine, uključujući i pucanje.

foto: Printscreen/ Youtube/ Miomir Maros

Njen zavet na celibat i obećanje da će čuvati majku, sestre i imanje porodice bile su njen lični i doživotni izbor. Zapravo, to je ujedno bio i jedini način da žena nasledi porodično bogatstvo.

Strast prema lovu i streljaštvu nastavila je da neguje ceo život. Poznata kao Cerović (u muškom rodu) obično je sa muškarcima učestvovala u lovu na vukove, mada nikada nije stekla lovačku dozvolu. Kad je u obližnjem selu osnovano streljačko društvo, prijavila se za članstvo, ali je odbijena.

Legenda kaže da je jednom prilikom klub organizovao turnir u lovu, i da je Stana, kad je videla da svi muškarci promašuju cilj, istupila iz publike i zgrabila pušku, a potom sa prvim hicem pogodila cilj. To je bio dovoljan dokaz da je bila odličan strelac.

foto: Printscreen/ Youtube/ Miomir Maros

Život zaklete device

Njen život bio je tipičan život crnogorske virdžine. Kao zakleta devica, preuzela je ulogu muškarca i ostajala neudata i bez dece tokom celog života.

No, iako su mnoge virdžine bile primorane na ovu praksu zbog porodičnih potreba ili krvne osvete, Cerović je bila ponosna na svoj muški identitet i verovala je da je priroda kriva za njen biološki pol. Dugo je bila glava porodice oko koje su se svi okupljali, a obećanje koje je dala ocu - nikada nije prekršila.

Ceo život nastavila je da živi u svom selu, gajeći stoku, a sa 35 godina postala je glava porodice. Ostala je u roditeljskom domu nakon njihove smrti, gde je čuvala svoje sestre.

- Sebe je smatrala muškarcem, a njene sestre su je tretirale kao brata - prisetila se jednom prilikom njena rođaka Mara Cerović, kako prenosi National Geographic i objasnila da se Stana nikad nije oblačila u žensku odeću, te da su "tradicionalno ženske poslove” poput pranja veša i čišćenja, radile njene sestre:

- Oduvek je bila muško u porodici.

Uz to, njena porodica je smatrala da je Stana sebe uvek smatrala privilegovanom, a ne uskraćenom za ženski identitet. Čvrsto je verovala da je za ženu velika čast da preuzme ulogu muškarca, što je i vekovima bila osnova ovog običaja.

Tako mre poslednja virdžina

No, kako su godine prolazile, smrt najbliže sestre Vukosave veoma ju je uznemirila. Stana je sa njom delila najveći deo svog života, a zajedno su radile i na polju, zajedno - kao brat i sestra.

Nakon što ju je u osamdesetoj godini života, tokom 2015. godine povredilo jedno od njenih goveda, odlučila je da rasproda svu stoku.

Tada se pojavila u intervjuu na crnogorskoj televiziji, nakon čega se cela zemlja podigla na noge da sakupi novčanu pomoć za osiromašenu i ostarelu virdžinu. Lokalne vlasti su joj 2016. godine organizovale preseljenje u starački dom u Risnu za starije i siromašne, a ona je ubrzo, 2. avgusta 2016. godine - preminula.