SUTRA SLAVIMO SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG: Veruje se da OVO ne valja jesti ni raditi na ovaj VELIKI SVETAC

Sveti Andrej Prvozvani bio je prvi sledbenik i prvi apostol Hristov, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.

Običaj nalaže da se dana, uoči ovog velikog praznika kuva kukurzu ili poseban kolač.

U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.

Veruje se da na ovaj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude i da zato tada ne valja ići u lov na njih. Običaj je da se ovaj dan jede kukuruz!

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u “moderna vremena” ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.

Ko je bio sveti Andrej?

Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišćansku veru. Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i učinjeno. Ali ni tada nije odustao Sveti Andrej, već je tako ranjen i izmučen i sa krsta delio narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišćansku. Usrdno se moleći Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini.

Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih čudesnih moštiju, kažu predanja. Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Bonus video: