"ŽENE DRŽE DA JE BOLJE DA IH UBIJE MUŽ NEGO PRAVOSUĐE. IMAJU PRAVO, MUKA JE KRAĆA": Vedrana Rudan o ubistvu u Gradačcu
Vedrana Rudan pisala je u svojoj kolumni o ubistvu u Gradačcu i izazvala lavinu komentara.
Autor:
Vedrana Rudan je neko ko otvoreno i bez imalo zadrške priča o aktuelnim temama. Jedna od najnovifjih kolumna na njenoj stranici Rudan.info izazvala je lavinu komentara, a mi vam je prenosimo u celosti:
Vest da je nabildovana zver ubila ženu u BiH odjeknula je "Regionom" zato što je ovo ubistvo bilo posebno odvratno. Mužjaci ubijaju žene ali do sada još nismo videli direktan prenos. Moj unuk mi ga je želeo pokazati, odbila sam. Svi njegovi iz ekipe su ga nekoliko puta pogledali, klinci imaju četrnaest godina i fascinirani su.
Snimak je skinut s mreže ali portali ne prestaju pisati o "jezivom zločinu". Svaki dan saznajemo nove detalje, čitamo intervjue s bližom i daljnjom rodbinom žrtve, milion klikova, o komentarima bolje ne govoriti. "Analitičari" su se uključili u diskusiju, nema onoga ko o odvratnom ubici ne misli sve najgore. Oni koji znaju sve o ženama opet naglašavaju da uvek treba čuti i drugu stranu.
Druga strana je, navodno, počinila samoubistvo, pa nikad nećemo moći biti sto posto sigurni nije li ona žena, ona lepa žena ipak bila sama kriva. Da ga nije "odabrala", znamo da su žene te koje biraju, je li, da se nije doterivala, da.. Bila bi živa, jebiga. Ništa novo.
Očekivan je i "protest" u hrvatskim "većim" gradovima gde su žene digle glas protiv femicida. Protestvovale su, po ko zna koji put, na isti glupi način. Skupile su se, ovaj put u zaista zanemarivom broju, bilo je vruće, i zazivale izglasavanje posebnog zakona koji će sankcionirati femicid ili prevedeno, femicid bi u Kaznenom zakonu bilo posebno krivično delo.
Mili bože! Može li gluplje? Čuli smo da tako nešto u EU postoji pa zašto i mi ne bismo digli nogu? Što bismo time dobile mi žene? Ništa naravno. Jebe se mužjacima za zakon, većina od njih, pretpostavljam, prati praksu.
Hrvatska je već trideset godina ženomrzačka katolička vukojebina u kojoj se svaki zakon tumači onako kako gazde kažu. Gazde su mužjaci kojima je zločin kad naši huligani krenu u Grčku da bi se mlatili pa tamo budu uhićeni. To su "naša deca", "hrvatski građani", zato je hrvatski vrh krenuo u Grčku da bi se na licu mesta uverio da našoj "deci" u grčkom pritvoru niko neće uvaliti kurac u domoljubnu, herojsku guzicu.
A što se dešava kad u Hrvatskoj najebe neko smeće, nekakva femina, preciznije "kurva koja provocira"?
Ne tako davno jedan je mužjak silovao hrvatsku građanku, sutkinja, sutkinja, sutkinja, ne sudIJA ocenila je da mu je olakšavajuća okolnost to što je dragovoljac Domovinskog rata? Može li niže? Može li gadnije? Je li to dno? Teško, ovo je Hrvatska.
Silovanje je u Hrvatskoj nacionalni sport, mužjaci vrlo dobro znaju da mogu dobiti i "rad za opšte dobro", jedan od njih je to dobio u Zadru ne tako davno. Da li one žene koje su protestvovale i koje traže da se "femicid" posebno strogo kažnjava zaista veruju u to što govore ili su samo naivne, da ne upotrebim žešći izraz?
Našim kaznama ništa ne fali.
Problem su državni advokati i sudije, preciznije, pošto su u većini, državne advokatice i sutkinje. Hoće li mužjak za ubistvo žene dobiti šest meseci rada za opšte dobro ili četrdeset godina robije zavisi o onima koji dele pravdu i onima kojima pravdodeliteljice služe. Sve ostalo je lajanje na mesec i fotkanje na hrvatskim trgovima u "većim" gradovima.
Postoji li rešenje? Naravno. Svaka devojčica bi čim stane na noge morala krenuti na časove samoobrane, a čim napuni osamnaest godina kupiti pištolj. Da je ona nesretnica koja se tresla kod tetke dok je čekala egzekuciju bila naoružana bila bi i živa. Doduše, u Hrvatskoj bi, zato jer je žena, dobila četrdeset godina robije.
Zato žene nenaoružane čekaju smrt? Ili se živo sećaju slučaja Magaš kad je žena zbog "prekoračenja nužne obrane" osuđena na robiju, ostala je bez deteta. Kad je puštena na slobodu dete joj nije vraćeno a zabranjen joj je ulazak u Zadar. Mnogi se iz njenog kraja i danas pitaju zašto nije živa spaljena?
Cure moje drage! Koliko puta ću vam reći? Oružje u ruke. Govorim iz iskustva. Moj otac je moju mamu, pokojnu sestru i mene godinama mlatio. Kad sam ga jednom gotovo ubila, smeće se smirilo do smrti.
U Nacionalu sam u kolumni objavljenoj u februaru2006. napisala:
Hrvatske žene drže da je bolje da ih ubije muž nego hrvatsko pravosuđe. Imaju pravo, muka je kraća.
Zalažem se za nasilje? Ne. Zalažem se za deratizaciju.