SAZNAJTE VIŠE
GDE JE DANAS I KAKO ŽIVI ŽENA KOJA JE SVOJE PRVO DETE RODILA U 72. GODINI? "Znamo šta će biti sa našim sinom kad umremo"
Indijka koja je rodila svoju prvu bebu sa 72 godine priznala je da joj zdravlje narušeno još od porođaja, ali da se ne brine za budućnost svog sina kome je dala ime Arman što znači Nada
Autor:
Daljinder Kaur iz Amritsara, u Pendžabu, na severu Indije, rodila je svoje prvo dete 19. aprila 2017. godine, u dobi od 72. godine ali od porođaja pati od visokog krvnog pritiska i bolesti zglobova. Njen sin Arman sada ima već pet godina, što se odrazilo na njegovu staru majku koja je prestala da doji dete nakon tri meseca od porođaja.
„Moj krvni pritisak je skakao i sada se vrlo lako umaram. Bila sam kod nekoliko lekara, ali su mi samo dali lekove i plan ishrane.
Zabrinuta sam za Armana. Moram da se brinem o svom zdravlju, ali moram da brinem i o Armanu. Kada je on počeo da puzi, ja sam dane provodila na rukama i kolenima i teško mi je. Moje telo to nije moglo da podnese. Bilo je teže nego što sam mislila," rekla je tada.
Daljinder je rodila prvo dete posle 46 godina braka. Njen suprug Mohinder Sing Gil, tada osamdesetogodišnjak pristao je na IVF tretman nakon nekoliko neuspelih pokušaja da dobiju sopstveno dete. Dr Anurag Bišnoi koji je vodio Nacionalni centar za plodnost, u Hisaru u Indiji, odlučio je da pomogne paru da postanu roditelji.
„Prilično je mršav, a ni pelene njegovog uzrasta mu ne pristaju. Mogao je da bude mršav jer ga nisam pravilno hranila. Prestala sam da ga dojim sa tri meseca jer mi je nestalo mleka. Pitali smo doktore da li postoji neki lek koji možemo da mu damo da poveća svoju težinu, ali su rekli da ga pustimo da se ugoji prirodnim putem," ispričala je tada Indijka.
Daljinder smatra da su njene godine otežale majčinstvo.
„Lako se umaram i jedino kada se odmorim je kada on zaspi. Moj muž i ja se često razbolijevamo zbog godina, ali moramo da se nosimo jer moramo da brinemo o svom sinu."
„Ja radim većinu posla, ali njegov otac doprinosi koliko god može. Dakle, zajedno smo preuzeli odgovornost da odgajamo naše dete na bilo koji način.“ Ali Daljinder ne žali.
„Bez obzira gde sam“, rekla je, „on će dopuzati do mene. Volim ga. On je druželjubivo dete i svima se osmehuje. Ovo mi olakšava stvari jer mogu da budem opuštena kada je neko u blizini. Provodim ceo dan sa njim. Odlučili smo da ne dobijemo nikakvu pomoć.
Ipak, par priznaje da sada nisu zabrinuti za to šta će biti sa njihovim detetom kada oni umru.
"Ljudi me pitaju šta će biti sa Amranom kada mi umremo. Ja čvrsto verujem u Boga. Zbog Božije svemoći i prisustva on je i rođen," rekli su njegovi roditelji.
Direktor klinike za plodnost, Anurag Bišnoi, priznao je da je u početku oklevao da nastavi sa vantelesnom oplodnjom ovog para, ali da je kasnije pristao:
"Žena je prvi put došla kod mene 2013. godine, nakon što je pročitala o nama članak u novinama. Prvi pokušaj oplodnje nije uspeo, ali je posle šest meseci drugi pokušaj uspeo. Ona je posle toga imala normalnu trudnoću i mi smo je podržavali."
"Svi su nas nagovarali da usvojimo dete, ali ja za to nisam imao želju. Verovao sam u Svemogućeg i znao sam da će nam jednog dana podariti dete," ispričao je otac malog dečaka.