5 STVARI KOJE RADE RODITELJI USPEŠNE DECE: Zaista su drugačije metode ali su se pokazale kao uspešne tvrde naučnici

Dugi niz godina se raspravljalo na temu metoda uspešnog roditeljstva, jedno je sigurno – roditelji uspešne dece neke stvari zaista rade drugačije. Kako donosi Business Insider, određene navike koje roditelji imaju pomažu njihovim mališanima da kasnije postanu srećni, uspešni i samouvereni ljudi.

Roditelji koji sve prepuštaju slučaju i ne ulažu ni najmanji napor u vaspitanje ili obrazovanje svoje dece verovatno neće imati izuzetno uspešnu decu.

Dozvoljavaju deci da preuzmu vođstvo u lakim ili umereno teškim zadacima

Svaki roditelj nastoji da zaštititi svoje dete od donošenja loših odluka ili grešaka. Međutim ponekad u tome znaju da preteraju. Previše roditeljskih smernica može frustrirati dete ili dovesti do toga da izgubi fokus na zadatak, pokazala je studija koju je 2021. vodila profesorka Jelena Obradović sa Univerziteta Stanford.

“Istraživanje je pratilo decu koja su čistila, igrala se ili raspravljala o nekom postojećem problemu. Deca čiji su roditelji uskakali sa uputstvima kasnije su češće pokazivala poteškoće u regulisanju svojih emocija. Naša studija sugeriše da bi roditelji ponekad trebali da naprave korak unatrag i dopuste deci da sami shvate kako da se igraju, čiste ili reše neki problem“, piše u spomenutom istraživanju.

Imaju tendenciju da podučavaju decu socijalnim veštinama

Istraživači sa Univerziteta Pennsylvania State i Univerziteta Duke pratili su više od 700 dece od vrtića pa sve do dobi od 25 godina i otkrili značajnu korelaciju između njihovih društvenih veština i njihovog uspeha u odraslom dobu. 20-godišnja studija pokazala je da će socijalno kompetentna deca, koja mogu sarađivati ​​sa svojim vršnjacima bez podsticaja, biti od pomoći drugima, razumeti njihova osećanja i sami rešavati probleme, daleko verovatnije dobiti fakultetsku diplomu i imati stabilan posao do 25. godine nego oni s ograničenim društvenim veštinama.

„Ova studija pokazuje da je pomaganje deci da razviju socijalne i emocionalne veštine jedna od najvažnijih stvari koje kao roditelji možemo uraditi kako bismo ih što kvalitetnije pripremili za uspešnu budućnost“, objasnila je autorka spomenutog istraživanja Kristin Šubert.

Skloni su visokim očekivanjima

Koristeći podatke iz nacionalnog istraživanja u kojem je učestvovalo 6600 dece rođene 2001. godine, profesor Nil Halfon sa Univerziteta u Los Anđelesu otkrio je da očekivanja koja roditelji imaju za svoju decu imaju ogroman efekat na dostignuća. To znači da roditelji koji imaju visoka očekivanja od svoje dece na neki način potenciraju njihov uspeh, što se posebno dobro ogleda u njihovoj odrasloj dobi.

„Pokazalo se da su roditelji koji su fakultet videli kao budućnost svog deteta vodili svoje dete prema tom cilju, bez obzira na to kakav je bio njihov prihod“, rekao je u objašnjenju studije.

Imaju zdrave međusobne odnose s partnerom

Deca koja su odrasla u porodicama gde je stalno bilo sukoba, bez obzira na to radi li se o neprestanim svađama između roditelja ili o razvedenim roditeljima, obično su lošije prolazila od dece čiji se roditelji slažu, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Ilinoisu. Robert Hjuz, profesor i vođa studije, takođe primećuje da su neka istraživanja otkrila da deca u nekonfliktnim porodicama sa samo jednim roditeljem prolaze bolje od dece s oba roditelja u neskladnoj zajednici.

Sa svojom decom uče matematiku od najranije dobi

Meta-analiza na 35 hiljada predškolaca širom SAD-a, Kanade i Engleske iz 2007. godine pokazala je da se rano razvijanje matematičkih veština može pretvoriti u veliku prednost kod dece u njihovoj kasnijoj dobi.

„Izuzetna važnost ranih matematičkih veština jedno je od najvećih iznenađenja koja proizlaze iz naše studije. Naime, roditelji koji su svoju decu od najranije dobi učili matematičkim zadacima, bukvalno su ih pripremali za dalji uspeh. Savladavanje ranih matematičkih veština predviđa ne samo buduća dostignuća u matematici već i ona u čitanju, ali i kasnijem uspehu u školi te fakultetu“, objasnio je autor studije i istraživač Greg Dankan, prenosi Krstarica.com