UŠLA SAM U SVEKRVINU SOBU I OSTALA UKOPANA PRED JEZIVIM PRIZOROM: Ono što je radila svom sinu BRANIMIRU i meni LEDI KRV

Ispovest žene iz Hrvatske, koja je 2014. godine podelila priču u kojoj tvrdi da je bila svedok crne magije kojom je njena svekrva pokušala da je razdvoji od supruga mnoge je šokirala.

Naime, ona je istakla da je neprestano pronalazila tajanstvene crne smotuljke, a posebno se šokirala jednog dana dok se, kao i uobičajeno, spremala za posao.

– Izvlačeći donju majicu sa police u ormanu napipala sam nešto pod prstima. Zavukla sam ruku dublje i izvadila mali crni zamotuljak.

– Šta je ovo – promrmljala sam začuđeno zagledajući u ruci neobičan predmet – rekla je ona i opisala:

– Radilo se o komadiću crnog platna, pažljivo presavijenom i s nekoliko uboda iglom oblikovanom u vrećicu. Ja sam nekad znala da stavim pokoji sapun ili mirisnu vrećicu lavande među svoje rublje, ali ovako nešto…

– Jesi li gotova? Hajde požuri, zakasnićemo – začula sam glas mog muža – rekla je ona i opisala njihovu svakodnevicu:

– Branimir i ja smo svakog jutra putovali zajedno na posao. Kako smo bili sveže venčani par, uživali smo u svakom trenutku provedenom zajedno, pa tako i u toj zajedničkoj vožnji. “Stižem”, povikala sam i gurnula na brzinu mali zamotuljak u džep. Imala sam nameru da ga pokažem Branimiru u autu, ali kasnije sam potpuno na to zaboravila. Setila sam se zamotuljka tek posle, kad sam u kancelariji ponovo gurnula ruku u džep. Prinela sam ga bliže licu, razgledavajući ga pomno sa svih strana. Na kraju sam ga čak i pomirisala, ali baš ništa nisam mogla zaključiti.

– Šta ti je to? – upitala me kolegica Irena videvši da nešto vrtim među prstima.

– Nemam pojma. Nekakva zagonetka- nasmejala sam se i ispružila ruku s crnom platnenom vrećicom prema njoj.

– Pronašla sam to jutros u svom ormaru. Valjda su mi mali zeleni bili u poseti i ostavili mi poklon.

Inače vrckava Irena ovaj put nije reagovala na moju šalu. Ozbiljno se zagledala u zamotuljak, a kad sam htela da joj dam vrećicu u ruku, izmakla se.

– Hej, šta ti je? – začuđeno sam je upitala.

– Pa ne bojiš se valjda ovog – ležerno sam podigla ruku u kojoj sam držala neidentifikovan predmet.

– Ne znam – promrmljala je i dodala: – Može biti svašta. Nije se za šaliti s takvim stvarima.

Irena je ponekad znala da bude tako čudna! Šta bi moglo biti osim bezvezan komad crnog platna, pomislila sam.

– A znaš li šta je unutra – upitala me uzdižući se na stolicu kako bi sa sigurne daljine bolje posmatrala misteriozni predmet.

– Ne, kako bih znala?! Ali mogu da ga otvorim, naravno – rekla sam i bez oklevanja posegnula za makazama na stolu. Trenutak kasnije, platno je bilo razmotano, a ono što se u njemu nalazilo ostavilo je i Irenu i mene u čudu.

– Ipak je ono što sam i mislila – uzviknula je prestrašeno Irena, prekrivši rukom usta.

Na komadu crnog razmotanog platna pred našim očima se ukazao pramen kose, nekoliko odrezanih noktiju i još nekakav prah kojem je bilo nemoguće utvrditi poreklo.

– Magija! Neko baca čini na tebe – dodala je Irena videvši moj zbunjeni pogled.

– Ma daj, Irena, te priče o vradžbinama su za malu decu – rekla sam, praveći se pomalo važna svojom hladnokrvnošću.

– Kako ti može nauditi ovako nešto – s omalovažavanjem sam odgurnula platno na stolu.

Iako mi se činilo da previše drami oko misterioznog zamotuljka, ipak je ostalo otvoreno pitanje: ko mi je mogao staviti tako nešto u ormar, i zašto?

Nameravala sam ispričati Branimiru anegdotu sa zamotuljkom, ali kad je popodne došao po mene, potpuno sam na to zaboravila. Rekao je da idemo kod njegove mame na ručak, a kada mi je rekao šta je spremala, više nisam bila gladna. Napravila je jelo koje ne jedem, iako je znala za to. Očigledno me ova žena ne voli, ali ne znam zašto.

Idućeg meseca sam našla četiri takva zamotuljka ugurana među moje stvari i već sam se zaista zabrinula!

Pristup mojim stvarima ima samo Branimir i njegova mama, ali budući da on nije, jedno je jasno.

– Mislim da bi trebalo da odeš do nekoga ko se bavi takvim stvarima. Moja je sestra bila kod neke žene koja joj je gledala u karte i bila je oduševljena njome. Rekla je da joj je sve videla, i prošlost i budućnost. Pa neka i tebi pogleda o čemu se ovde radi.

Ovaj put se nisam pravila važnom pred Irenom i ismevala njene reči. Uzela sam zahvalno papirić s adresom koji mi je gurnula preko stola i stavila ga u torbu. Odmah posle posla nameravala sam otići na navedenu adresu – zajedno sa crnim paketićima u torbi kao dokaznim materijalom.

Na adresi koju mi je dala Irena, nalazila se srednje velika kuća, ali vrlo lepa, s uredno uređenom okućnicom.

– Vidim – rekla je žena nasuprot mene nakon što je bacila karte na sto. Bila je mnogo mlađa nego što sam očekivala, zgodna i moderno odevena. U svakom slučaju, daleko od predrasude kakvu sam imala o takvim osobama.

– Nedavno ste se udali i imate vrlo skladan brak. Dece nemate, ali ćete ih uskoro imati. Vidim jednu ženu koja vas ne voli. Starija je, ali jako drži do sebe. Negovana je i doteruje se. Snažno je povezana s vašim mužem. Mislim da bi se moglo raditi o njegovoj majci.

Ponovo je presložila karte, gledajući neko vreme u njih.

– Ona smatra da ste joj preoteli sina i to vam nikako ne može oprostiti. Najveća želja joj je da se vas dvoje razvedete. Ta žena vam može naneti mnogo zla. Jeste li kad čuli za crnu magiju?

– Crna magija!? Odjednom sam se prestrašila. Nisam znala mnogo o tome, ali nije mi zvučalo dobro. Žena koja mi je gledala u karte pogodila je inače sve o meni: kakva sam bila kao dete, u kakvu sam osobu izrasla, koliko ozbiljnih ljubavi sam imala pre Branimira, kakav je moj odnos s mužem. Ako je sve to pogodila, zašto ne bi bila u pravu i za tu magiju.

– Kako to mislite, crna magija? – pitala sam je.

– Pa, gledajte, teško je to objasniti nekome ko o tome ništa ne zna. Reći ću vam samo da se radi o mračnim i vrlo moćnim silama.

– Mračne sile? – i dalje sam je gledala u čudu.

– Kao što sam vam već rekla, teško ću vam to moći objasniti. Dovoljno će biti ako vam kažem da postoje dobre i loše sile. Negativni ljudi sa zlim željama pokreću loše sile. One mogu ponekad biti vrlo opasne. Ovi paketići koje ste pronašli dokaz su da je vaša svekrva krenula u akciju protiv vas.

Toga dana, kad sam napustila kuću žene "koja sve vidi", nisam bila sigurna ni u šta. Istina, bila sam iznenađena količinom stvari koju je pogodila o meni, ali i dalje nisam bila sigurna može li to sve što mi je rekla biti istina.

Moje dileme su se raspršile jednog dana kad sam bez kucanja ušla u sobu svoje svekrve. Htela sam da je upitam nešto, ali ugledavši prizor pred sobom zastala sam kao ukopana. Sedela je okrenuta leđima prema meni i nešto mrmljala, a na stoliću ispred nje nalazilo se nekoliko upaljenih sveća i fotografija s Branimirovog i mog venčanja. U tom trenu sam znala da je vračara bila u pravu: moja svekrva je zaista radila na tome da razdvoji mog muža i mene!

Rešila sam da moramo da napustimo tu kuću ali Branimir nije želeo! Odlučila sam da odem sama. Otišla sam kod svoje sestre.

Kada sam sa koferima stigla kod nje, neutešno sam plakala. Moja svekrva je uspela u svojim namerama, uništila mi je brak!

Branimir mi je užasno nedostajao! Jednog popodneva dok sam se vraćala kući sa posla, dogodilo se nešto što je napravilo potpuni preokret u mom životu. Dok sam stajala uspred izloga, neko me iznenada potapša po ramenu. Okrenula sam se i ugledala svoju svekrvu!

Pitala me je kako sam i priznala da je želela da nas uništi i da ne bi mogla da dozvoli da njen sin provede život sa “seljančurom” kao što sam ja.

Kada sam to ispričala sestri, rekla je da moram da razgovaram sa Branimirom. Znala sam da je u pravu! Pozvala sam ga i rekla da moramo da razgovaramo. Pristao je! Kada sam ga ugledala nije mi bilo lako, ali polako sam birala reči kako bih mu ispričala sve.

Kada sam konačno istresla sve, osetila sam veliko olakšanje. Branimir je shvatio sve i konačno smo došli na svoje. Obećao mi je da će razgovarati sa majkom i da već ujutru ide u potragu za stanom za nas dvoje! Ljubav poput naše jednostavno je neuništiva!

Izvor: Jutarnji.hr.