Zavisnost od serija kao beg od realnosti: Previše gledanja televizije nas emocionalno iscrpljuje!

Znamo da sedenje tokom dužeg vremenskog perioda nije dobro za naše zdravlje, ali da li znate šta više sati pred televizorom zapravo radi našem mozgu?

Šta zapravo radimo: Jedno istraživanje je pokazalo da 61 odsto od oko 1.500 ispitanika redovno gleda televiziju više nego što bi trebalo (a to je okarakterisano kao gledanje između 2 i 6 epizoda jedne serije u nizu).

Kako da vežbate dok gledate televiziju saznajte OVDE.

Zašto to radimo: Iz nekoliko razloga, objašnjava Robert F. Poter, direktor Instituta za istraživanje komunikacija na Univerzitetu Indijana: zato što velike kompanije to žele od nas; zato što pisci to žele od nas (ostavljajući nedovršenom svaku epizodu); zato što mi to sami želimo, prenosi Huffington Post.

Televizija

nam drži pažnju na više načina, objašnjava Poter. Zapleti i dijalozi od nas zahtevaju da obratimo pažnju, koja je u stvari kontrolisana; scena se menja, a čak i najmanja promena nas intrigira. Naš mozak je povezan sa promenama na ekranu poput mehanizma za preživljavanje (kao kada se se u savani pomeri trska označavajući zasedu grabljivca), tako da nam je teško da pomerimo pogled. Dokle god se nešto pomera na ekranu, mi to netrenice pratimo sa kauča.

Zašto 5 sati pred televizorom može da nas istroši: Ležanje usporava cirkulaciju i metabolizam, zbog čega se osećamo usporeno. Istovremeno, velike tv serije, sa komplikovanim pričama i emocionalno složenim likovima, koštaju nas i misli i emocija.

Zašto posle toga možemo da se osećamo dobro: Nezavršene epizode serije ostavljaju nas u stanju povećanog uzbuđenja, kaže Poter. Takođe, ako se nešto pozitivno desi (na primer, da vas partner pogleda značajno i time vam da znak da je spreman za akciju u spavaćoj sobi), to uzbuđenje će se preneti u vaš stvarni život i učiniće iskustvo još intenzivnijim.

Zašto posle toga možemo da se osećamo loše:

Neke serije nemaju nedovršene krajeve, nego se jednostavno završe i onda vam nedostaju "prijatelji" sa kojima ste proveli celo popodne, kaže Poter. Vaše emocionalno stanje na kraju serije je takođe pod uticajem onoga kako ste se osećali kada ste zaređali više epizoda. Ljudi koji su pokušali da zaborave na svoje brige gledajući televiziju su imali za 4 odsto povećan rizik od nesanice, otkrilo je jedno istraživanje. Ovo je slično zavisnom ponašanju, kaže Poter. Ako konzumirate nešto (alkohol, drogu, TV) kako biste blokirali probleme, gotovo uvek se nakon toga osećate još gore. Trik je u tome da koristite TV kao nagradu za suočavanje i bavljenje određenim problemom.

Najbolja strategija za borbu protiv zavisnosti od televizije: Istraživanje je pokazalo da što duže ostanete u svetu serija, to više utiče na način kako vidite realan svet, tako da svoju aktivnost nakon gledanja televizije treba pažljivo da izaberete.

Najbolji način da se otarasite zavisnosti: Ukoliko ne možete da se odvojite od serije čija epizoda traje sat vremena, pogledajte prvih 20 minuta sledeće epizode. Ovo će donekle da vam da odgovore na neka otvorena pitanja s kraja pretho dne epizode, ali vas neće previše ubaciti u sledeću priču, pa da ne možete da ugasite TV, i da ne možete da se suzdržite od toga da saznate šta će se sledeće desiti.

A kako zavisnost od tehnologija utiče na naše pamćenje saznajte OVDE.