MILICI JE BEBA PALA KROZ PROZOR I UMRLA, 8 MESECI KASNIJE UBIJEN JOJ I MUŽ: Jedva izdržava bol, a trpi osude ZBOG OVOGA
Ova priča pokazuje da je život zaista nepredvidiv...
Autor:
Influenserka Milica Mumđić postala je mama odmah nakon što je završila srednju školi, a njena ćerkica joj je postala smisao života. Uživala je sa njom svaki dan i trudila se da bude što bolja mama, iako su zajedno odrastale i sazrevale. Ali, jedna, samo naizgled običan dan, promenio joj je život iz korena. Zadesila ju je najveća tragedija koju čovek može da doživi, ali ni tu nije bio kraj...Ostala je prvo bez svoje mezimice, a onda je osam meseci kasnije nastradao je i njen bivši muž, otac deteta.
„Postala sam majka odmah nakon završetka srednje škole. Emocije su mi bile podeljene kada sam saznala da sam trudna, nisam želela dete u tom trenutku, planirala sam fakultet i to je za mene bio šok… Strahinju sam upoznala slučajno u jednom kafiću, počeli smo da se družimo i ušli smo u vezu. Uradila sam test i saznala sam da sam trudna. Pozvala sam ga da mu kažem, otišla sam kod njega na posao i napravio mi je picu u obliku srca. Bio je presrećan, spetljao se nešto… Od starta naše veze smo stalno bili zajedno, uglavnom se nismo razdvajali i nije bio problem da krenemo zajedno da živimo. Bilo mi je teško da se odvojim od majke, ali nismo daleko. Svi su bili uz nas, niko nije pravio nijedno pitanje, pomagali su nam. Radio je za porodicu, trudio se, ali se nismo slagali. Svađe su bile iz sitnica, terali smo inat jedno drugom“, pričala je Milica u emisiji na Hype televiziji.
Priznaje da ju je ćerka opčinila već na prvi pogled.
„Nisam bila ljubitelj dece, ali kada sam Kasiju ugledala, od prvog trenutka sam bila opčinjena njom, to je bila ljubav na prvi pogled. Suze su mi automatski krenule kada sam ugledala Strahinju i tatu ispred porodilišta. Strahinja je dosta radio i nije mogao da bude tu, nije bilo izvodljivo da bude toliko prisutan kao ja“, nastavila je priču.
A onda se desila strašna tragedija u decembru 2021. godine, koju nije mogla da zamisli ni u snu.
„Veče pre toga je prvi put upoznala Deda Mraza, spremili smo se za spavanje, bila sam emotivna, plakala sam od sreće i jutro nam je počelo divno, mazile smo se… Prvi put da nisam uzela telefon da je snimam. Tog dana je bilo sunce, ptice cvrkuću, kao da je bilo proleće, bile smo u šetnji. Otvorila sam prozor da se stan izluftira, prekoputa nas je bio pet-šop, obožavala je da se penje na taj prozor da gleda životinje. Bila sam oprezna do tog dana, ne znam šta mi je bilo u glavi, nisam razmišljala o posledicama, bilo mi je bitno da samo spremim njenu užinu pred spavanje i tri minuta je bilo mnogo. Bila je u dnevnom boravku, igrala se. Samo sam čula kola hitne pomoći i razmišljala sam da treba da odem do nje da se ne uplaši. Pogledala sam u igračke i videla sam da ona nije tu, sve mi je bilo jasno, ali nisam htela da poverujem u to. Pogledala sam dole, mnogo je ljudi bilo, ona je samo ležala. Istrčala sam i samo sam pitala da li je živa“, pričala je ona kroz suze i dodala:
„Rečeno mi je da mora da se prebaci u Kragujevac, javila sam roditeljima i Strahinji i odmah smo krenuli tamo. Nije joj bilo pomoći. Odmah sam krenula da mrzim sebe, pitala sam se kakva sam majka. Molila sam se da bude dobro, iako sam znala da to nije moguće. Mozak je odmah prestao da joj radi, srce je još uvek radilo. Nisu nam dali da je vidimo, ali nismo odustali, rekla sam joj da je volim najviše na svetu i da ne mogu da budem toliko sebična, kada neko gore piše naš život… Posle dva dana su nam javili da je preminula, kao da je čekala da je mi pustimo. Svet nam se srušio. Koliko god da sam se trudila da živim, samo sam preživljavala, nisam imala volju ni za čim, bila sam na lekovima, imala sam napade. Nisam htela da izlazim iz stana jer me vezuje najlepše uspomene. Posle mi je bilo teško, volela sam da budem na tom prozoru i kada priđem, to me pokosi. Nisam mogla da budem tamo, otišla sam sa Strahinjom u Ribnicu. Najgore što je moglo da mi se desi sam doživela. Posle nekog vremena sam otišla u stan sama i suočila se sa svim. Pustila sam njen omiljeni program i samo sam sedela tu“, nastavila je ona svoju potresnu priču.
Ističe da je njena ljubav sa Strahinjom nakon gubitka deteta doživela krah, jer su živeli u nemiru.
"Morala sam da presečem, jer nije išlo. Nismo hteli više da mučimo jedno drugo. Prvo su mi javili da je imao konflikt sa jednim dečkom, da je uboden i da nije ništa strašno. Malo posle toga su javili da nije preživeo. Iako nismo bili zajedno, ljubav prema njemu nije prestala, bio je otac mog deteta. Nije mi bilo realno da je posle osam meseci i on nestao u sekundi. On je tada imao 23 godine", nastavila je ona dalje.
A svom bivšem suprugu je posvetila veoma dirljive reči.
-Tata je mnogo radio, imao je velike planove za tebe, za nas. Voleo je i da popije koje pivo, Boga mi to me je iritiralo baš. Ono naselje i ćuvene tri klupice nikad nisam volela, ali kako Riki kaže “meni je tamo duša” pa uvek završimo u istom tom naselju. Izgleda da je sudbina takva da nama možda nije bilo suđeno posle svega, ali je uvek bio voljen, uvek će i biti. Zahvalna sam na periodu koji sam provela sa njim, zahvalna jer da nije njega ne bi bilo ni tebe Kasi naša. Tebe Riki, zauvek ću te voleti kao oca našeg malog anđela. Mila moja ostala si željna tate, a i on tebe. Zezne se čovek pa uvek misli kako se za sve ima vremena, ali premalo ga ima, a i ti si ipak prerano otišla. Da li si toliko zeljna tate bila da si ga pozvala kod sebe? Ne brini se mila moja, tamo nema zlih ljudi, nema noževa, nema smrti. A verujem da ste sada oboje srećni sto ste napokon zajedno. Mama mora da prizna da je ljubomorna malo sada na vas dvoje, ipak i ja želim da vas vidim, da budem sa vama. Ali to je sada manje bitno, vaš je život tamo gore tek počeo. Volim vas i živeću za vas sve dok se ne sretnemo opet - napisala je.
Sa druge strane, posle razvoda uplovila je u vezu sa izvesnim Dušanom, koji je pet godina mlađi od nje. Naglašava da je u njemu pronašla veliku utehu, iako zbog toga dobija svakodnevno užasne komentare i osude.
"Dušan mi je velika podrška. Prepustila sam se, zaljubljena sam, on se trudi da svaki dan budem srećna i nasmejana jer je svestan koliko mi je teško. Trudi se da ne osećam prazninu koju imam. Tugovanje nije samo biti u crnom i ne izlaziti iz kuće. Mogu kroz pesmu da tugujem, piće, svaki osmeh… Zbog nje sam nasmejana jer znam da me gleda. Neću da budem slaba ispred drugih, makar mislili da sam bezosećajna. Ne volim da me neko sažaljeva. Srećna sam jer su svi moji dobro i što pomažemo jedni drugima. Srećna sam zbog sadašnje veze, suze kratko traju. Jedan deo sreće je zauvek oduzet od mene, ali sam se sa tim pomirila i idem dalje“, zaključila je.
U potresnoj objavi na Instagramu majka je navela i da joj je brat rekao da deca idu među anđele, te da se za njima ne kuka i ne plače, jer ih tako samo vučeš dole.
"Prestala sam da plačem, rekla sam, nema plakanja. Kasija je otišla na mnogo bolje mesto, jedini pakao koji za nju postoji je ovde na zemlji, ne želim da je vraćam na mesto puno patnje i bola. Sahrana je prošla dostojanstveno, suzu pustili nismo zbog nje. Na sahrani sam rekla da ja dete ne sahranjujem, već je ispraćam na neko mnogo bolje mesto i zamolila ako može što manje da se plače, posebno da se ne kuka da joj niko ne bi poremetio put na beskrajnom nebu. Rekla sam „mama te pušta“ i osetila toliko olakšanje jer znam da je ovo sada za nju najbolje. Fali mi, fali mi mnogo. Ona je bila moj svet, moj razlog za smeh, moj razlog za buđenje", navela je ova neutešna majka.
Nekada se zapita kako će dalje bez svoje ćerke i da li život uopšte ima smisla...
. Iako je prošlo godinu i pet meseci od kada smo razdvojene nekada se zapitam kako ću izdržati do kraja, pa se setim da imam tebe i da mi daješ snagu svakoga dana, čak i za to što silom više nismo zajedno. Opet ponavljam sebi, neću da pišem ovog dana, hoću da izbacim van ovog datuma neku našu lepu sličicu. Ipak ne mogu i baš mi je teško što ne mogu. Pre su mi datumi bili nebitni za sreću sa tobom, tugu ne pominjem jer nije ni postojala. Sada mi se život sveo na samo tri datuma, tri datuma koja me podsete još više koliko je bolno i koliko mi se zapravo ne živi. Nadam se da si svesna od gore, da sam tog dana stvarno imala najbolju nameru i da bih sve na ovom svetu dala da možeš da mi se vratiš i da taj dan nikada nije postojao. Hvala ti, mila moja, što ne preskočiš jutro da ne budeš u mom snu i što sam bar tu stigla da čujem kako brojiš. Volim te, najvrednije moje - napisala je Milica.