LUKA JE USVOJIO DEVOJČICU SA DAUNOVIM SINDROMOM: "Ja sam samohrani otac koji obožava svoju ćerku, stvoren sam za ovo"

Priča o hrabrom Luki koji je usvojio devojčicu sa Daunovim sindromom i pružio joj život pun ljubavi i podrške.

Objavljeno: 27.06.2023. 12:05h
Autor:
Samohrani otac ćerke sa daunovim sindromom., Foto: printscreen/instagram/trapaluca

Ova dirljiva priča počinje kada je Albu, devojčicu sa daunovim sindromom, napustila biološka majka. Njena budućnost je delovala izrazito neizvesno jer ju je odbilo 20 različitih porodica. Međutim kada se u njenom životu pojavio Luka Trapanese, život joj se preokrenuo iz korena. Tu počinje njihovo uzbudljivo putovanje.

Može se reći da je njihov susret bio stvar sudbine jer je Luka u tom trenutku izašao iz ozbiljne veze a Alba je čekala na usvajanje. Odlučio da spasi malu devojčicu i usvojio ju je u junu 2017 godine.

Sada su njih dvoje nerazdvojni. Luka je dugo sanjao da postane otac, ali biti samac izgledalo je kao izazov kada je usvajanje u pitanju. Surogatstvo nije opcija u Italiji i homoseksualni roditelji nisu zabeleženi kao usvojitelji u krštenici.

Luka je obavešten da može da usvoji samo dete sa teškom bolešću ili invaliditetom ali on uopšte nije mario za to.

Na njegovom Instagramu ima toliko postova koji pokazuju da se život ovog 45-godišnjaka vrti oko njegove princeze. "Ja sam samohrani otac zaljubljen u svoju ćerku", napisao je na profilu.

Alba sada ima četiri godine i njen život u maloj porodici ispunjen je neverovatnim trenucima. Luka prihvata očinstvo kao svoju životnu ulogu. "Stvoren sam da budem otac!", izjavljivao je u mnogobrojnim intervjuima. Posvećen je svojoj ćerki i njenom razvoju. Albin život mu je sada na vrhu liste prioriteta.

Njih dvoje vole da provode vreme zajedno i uživaju u plesu i pevanju, a Luka priznaje da je Alba prava zvezda u oba hobija. Postigli su mnogo uspeha i zajedno su pregurali mnoge prekretnice. Luka se seća da su mu najuzbudljiviji trenuci bili kada ga je Alba zvala "tata" i kada je prvi put hodala.

Za svako dete, učenje hodanja je velika prekretnica ali za nekoga sa Daunovim sindromom prvi koraci i reči su još posebniji.

Alba nije kao druga deca, a njen otac je sebi postavio životni cilj da joj pomogne i da natera druge da shvate da je ona pre svega osoba o kojoj treba da se brine. Luka je ubeđen da ljudi moraju da se bore protiv mentalnih barijera i svake vrste isključenja.

Ona veruje da će Alba upoznati ljude koji cene njen talenat i ne smatraju je samo osobom sa invaliditetom. Insistira da su sva deca neverovatna, a deca sa posebnim potrebama su sposobna, jaka i suočavaju se sa mnogo više nevolja nego njihovi vršnjaci bez poteškoća.

Ovaj otac je napisao knjigu koja govori mnogo o invaliditetu i raznolikosti. On opisuje troje dece koja svoje poteškoće pretvaraju u posebne poklone. I to je način razmišljanja koji Luka pokušava da gaji u Albi svaki dan.

Roditeljima koji žele da usvoje dete u budućnosti, Luka poručuje: "Usvajanje deteta je najzahvalnija stvar koju možete da uradite. Morate doneti tu odluku svesno. Biti otac je poziv."