KAKO SMANJITI RIZIK OD MOŽDANOG UDARA: Dr Savić ističe da je jedna stvar ključna, a evo koji pacijenti su u OPASNOSTI

Stres, nezdrav način života i mnogi drugi faktori mogu dovesti do raznih bolesti i stanja, među kojima je i moždani udar čiji simptomi ponekad mogu biti veoma podmukli. Stručnjaci ističu da se sa dolaskom visokih temperatura povećava broj slučajeva sa srčanim i moždanim udarom.

Gostujući u RTS Ordinaciji, doktor Milan Savić govorio je o ovom zdravstvenom problemu, koji sve češće zahvata žensku populaciju. On je otkio koji znakovi nam sa sigurnošću ukazuju da se radi o moždanom udaru i kako na vreme reagovati.

- Simptomi moždanog udara su veoma karakteristični i uvek zahvataju, ili najčešće zahvataju jednu stranu tela, odnosno lica i ruke i noge. Znači, ukoliko se iskrivi lice s jedne strane, ukoliko ruka s jedne strane ne može da se podigne ili pada brže od druge, ukoliko je noga slaba... Naravno, samim tim se i hod poremeti i ukoliko je govor poremećen na bilo koji način, to je skoro izvesno da se radi o moždanom udaru - objasnio je doktor Savić i dodao:

- Postoje i neki drugi simptomi, ali se sada sve više apeluje da se ovi prepoznaju, jer to je, u suštini 90% simptoma se na ovaj način manifestuju. A zašto je to važno? Važno je jer je to prvi korak, praktično u uspešnom lečenju. Vrtoglavice, nemogućnost hoda, poremećaj vida, duple slike, sve mogu da budu simptomi. Prolazni gubitak na jednom oku je simptom prolaznog moždanog udara. I svi ovi simptomi mogu biti prolazni. Mogu ljudi da ih osete i da im se povuku za 15, 30 minuta.

- Oni ignorišu ovakve simptome i ne idu kod lekara, i to je prolazni moždani udar ili urgentno stanje u medicini, pogotovu za pacijente koji su već u riziku - ako imaju povišen krvni pritisak, ako imaju šećernu bolest, ako puše, ako imaju povišen holesterol ili imaju poremećaj srčanog ritma ili desi im se nešto, oni su već u velikom riziku da im se već istog dana ponovi moždani udar, ali u mnogo ozbiljnijem obliku. Tako da, ni prolazni simptomi ne treba da se zanemaruju. Dobiti pacijenta na vreme. Prvog sata, drugog, trećeg. U vremenu onog što mi zovemo terapijski prozor i apsolutni imperativ koji može da bude - objasnio je doktor i istakao da su prva tri sata ključna.

Kako sprečiti nastanak moždanog udara?

- Tu su stvari poprilično jednostavne. Rascep zida krvnog suda jeste jedan od uzroka, i sad u taj rascep ulazi krv koja tu normalno prolazi. To se događa prilikom neke trzajne povrede vrata u saobraćajnom udesu ili prilikom nestručne manipulacije kiropraktičara. Znači, to nije tako redak slučaj. To obično budu neprepoznate povrede, koje se uoče tek kad daju simptome. Jer, krv mora da uđe u taj rascep, pa da polako zatvara taj zid krvnog suda dok ne dođe do simptoma. Ali, da kažemo, nije to glavni uzrok moždanog udara. To se dešava češće kod mlađih ljudi.

- Većina naših pacijenata su stariji od 65 godina, i ako se nažalost granica pomera ka 4. i 5. deceniji, a 8 od 10 naših pacijenata koji dobiju moždani udar imaju visok krvni pritisak. Polovina od njih ne leči taj krvni pritisak, a samo korekcija krvnog pritiska lekovima, smanjuje rizik od moždanog udara. Drugi značajan faktor je poremećaj srčanog ritma. Skoro svaki peti pacijent ima poremećaj srčanog ritma, neprepoznat. Svaka pojedninačna korekcija, povećana fizička aktivnost, smanjenje gojaznosti, prestanak pušenja, kontrola kvnog pritiska dovodi do smanjenja rizika od moždanog udara i to je najbolji način.