OLIVERA JE ZAVRŠILA U SULTANOVOM HAREMU, A ON SE OD SRAMOTE UBIO: Njena smrt je i dalje MISTERIJA, ni GROB joj se ne zna

Osmanska istorija krije mračne i zanimljive detalje, a ono što se tada dešavalo i danas budi veliko interesovanje. Sultan Murat I stradao je od ruke velikog junaka, Miloša Obilića, a zanimljvo je da mu je Srpkinja - Čiček Hatun rodila naslednika na kojeg je bio ljubomoran stariji brat, Bajazit I.

Nakon što je njegov otac sultan Murat I stradao u Kosovskoj bici 1389. godine, on je za novog sultana proglašen na bojnom polju. U svoj harem je odveo ćerku srpskog cara Lazara, Oliveru, a njen brat i budući kralj Stefan Lazarević mu je postao vazal.

Postala je jedna od 4 sultanove žene

Olivera je 1390. godine poslata u harem da bi postala žena Bajazitu I (1389—1402). Naime, posle Kosovske bitke Srbijom je, u ime maloletnog kneza Stefana Lazarevića, vladala kneginja Milica.

Ona je ovaj teški vladarski i majčinski teret odluke o vazalstvu Turcima i davanju Olivere u harem podelila sa preživelim plemstvom i crkvenom jerarhijom. Tako je konačnu odluku o slanju Olivere u sultanov harem doneo Državni sabor, krajem 1389. godine. Pored slanja Olivere Bajazitu, Lazarevići su se obavezali i na vazalne obaveze prema Osmanlijama koje su podrazumevale plaćanje godišnjeg danka i redovno izvršavanje vojnih obaveza.

Put do harema posut ružama

Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju srpski narod je Oliveri posuo ružama. Među stotinama žena u haremu Olivera je postala jedna od četiri sultanove zakonite žene - kadune. Vremenom se između njih dvoje ipak rodila ljubav. Prema postojećim izvorima Olivera je bila "neobično lepa i imala je veliki uticaj na odanog Bajazita" i uspela da "i u sultanskome haremu održi prvo mesto, i da zadobije i održi ljubav besnog Bajazita".

Svoje mesto u haremu i sultanovom srcu ona je često koristila da pomogne svome napaćenom narodu i državi. Za sve vreme boravka u haremu Olivera je ostala u pravoslavnoj veri.

Posle bitke kod Angore (Ankare) 1402, gde je tatarski emir Tamerlan naneo težak poraz Osmanlijama i zarobio sultana Bajazita, zarobljena je i Olivera. Prema osmanskoj tradiciji, Bajazit je 8. marta 1403. u tatarskom ropstvu na kraju izvršio samoubistvo zbog sramote koja je bila nanesena Oliveri. Olivera je oslobođena iz zatočeništva tokom 1403. zahvaljujući poslanstvu koje je njen brat Stefan Lazarević, sada već despot, poslao Tamerlanu.

Vratila se u Srbiju 1403. godine i nešto kasnije se trajno nastanila na dvoru svoga brata despota Stefana u tadašnjoj prestonici Beogradu. Sve do njegove smrti, bila mu je "verni pratilac, drug i savetnik, podstrekač i tešitelj". Često je putovala kod sestre Jelene-Jele Balšić- Kosače u Dubrovnik, Zetu i Hercegovinu. Naročito je toplo bila primana u Dubrovniku, jer je "Domina Despina" (kako su je Dubrovčani zvali) bila "časna gospođa od krvi Svetloga Despota i od njegovoga Dvora".

Princeza Olivera nije se više udavala i nije imala potomaka. Poslednji put ona se pominje u dokumentima iz 1443. godine. Smatra se da je umrla posle 1444. godine i ne zna se gde je sahranjena.

Žrtvu princeze Olivere za spas naroda i otadžbine posle Kosovske bitke, srpski narod je još za njenog života veoma visoko cenio. Ona je smatrana žrtvom biblijskog karaktera, bogougodnom i hristolikom žrtvom, prinetom iz slobode, ljubavi i poslušanja prema svome rodu i otačastvu.