KAKO JE UHAPŠEN NAJKRVOLOČNIJI SERIJSKI UBICA: Svoje žrtve je raskomadao i jeo, a njihove ostatke čuvao kao suvenire

Da čudovišta stvarno postoje svedoči niz brutalnih ubistava koja su potresla Ameriku u periodu između 1978. i 1991. godine. Džefri Damer, koga su zvali i "ljudožder iz Milvokija", ostao je upamćen kao jedan od najsurovijih serijskih ubica na svetu. Naime, Džefri je ubio i raskomadao oko 17 mlađih muškaraca i dečaka koji su uglavnom bili Latino ili Afroamerikanci homoseksualnog opredeljenja. Koliko je njegov um bio bolestan, govori jeziva činjenica da je svoje žrtve jeo i seksualno opštio sa leševima!

Od malih nogu se čudno ponašao

Džefri Lajonel Damer rođen je 1960. godine u Milvokiju, Viskonsin. Njegovi roditelji, Lajonel i Džojs Damer, nisu imali srećan brak. Stalno su se svađali, majka je pila šaku antidepresiva, dok oca skoro nikad nije bilo u kući. Džefri je bio zanemaren i falila mu je roditeljska ljubav, međutim bez obzira na sve, od samog početka "nešto nije bilo u redu sa njim". Naime, od svoje četvrte godine, Džefri je počeo da pokazuje veliko interesovanje za mrtve životinje. Bio je fasciniran iznutricama i zvukom kostiju toliko da je počeo da ih naziva svojim "muzičkim instrumentima"! Dok su se njegovi vršnjaci igrali klikerima, Džefri je istraživao kosti životinjiskih leševa ispod i oko porodične kuće. Jednom prilikom, odrubio je glavu psa i nabio lobanju na štap u šumi iza svoje kuće. Njegov otac se tešio mišlju da je to kod Džefrija samo prolazna faza, međutim nije ni slutio kakve će tek monstruoznosti njegov sin počiniti...

Bizarne fantazije o mlađim muškarcima

Tokom puberteta, Džefri je otkrio svoju homoseksualnu stranu. Jednom prilikom je priznao kako je oduvek maštao o potpunoj dominaciji i kontroli nad muškarcem. Bio je jednostavno opčinjen muškim golim grudima, a najviše su ga privlačili mlađi muškarci tamnije puti.

Jednom prilikom se sakrio iza žbunja u nameri da onesvesti mladića koji je tu džogirao u nameri da ga siluje. Iako ovaj bolestan plan nije sproveo u delo, Džefri je kasnije priznao detektivima da je to bio prvi pokušaj da nekoga napadne. Takođe je i priznao kako je danima pratio tog istog mladića i imao seksualne fantazije o njemu.

Mračna i krvava opsesija

Svoje prvo ubistvo, Džefri Damer je počinio 1978. godine, nakon što je jedva završio srednju školu. Stiven Hiks je bio prva žrtva ovog poremećenog monstruma. Džefri je namamio mladića u svoju kuću pod izgovorom da se zajedno druže i piju. Nakon nekoliko sati opijanja i slušanja muzike, Hiks je želeo da ode, međutim Dameru je to bilo neprihvatljivo, pa je uzeo teg od 5 kg i udario nesrećnog mladića u glavu. Potom, zadavio ga je nasmrt šipkom od tega. Užas se, međutim ovde nije završio, jer se ispostavilo da je Džefri nakon zločina masturbirao nad Hiksovim lešom! Telo svoje žrtve je secirao i rastvorio u kiselini, a kosti je zdrobio maljem i razbacao po šumi iza porodične kuće.

Kružile su priče i da je tokom služenja vojnog roka, silovao dva mladića koja su takođe bili na vojnoj obuci, tako što im je u piće sipao tablete za spavanje. Pre toga, Džefri je bio poznat po nizu incidenata koje je pravio konzumirajući alkohol, tako da je vrlo brzo bio izbačen iz vojske.

Damerovi zločini posebno lede krv u žilama, jer su uključivali kanibalizam i nekrofiliju. "Jeo sam srca i mišiće ruke. To je bio način da se osećam da su žrtve deo mene i da me nikada neće napustiti", šokirao je Damer tokom jednog intervjua iz zatvora.

Stivenu Tuomiju, svojoj drugoj žrtvi, odsekao je glavu, ruke i noge od torza, a zatim je isekao kosti na sitne komadiće i razbio ih maljem. Tokom ispitivanja u stanici, Džefri je rekao da mu je čitav taj proces rasparčavanja predstavljalo pravi užitak! Ono što je međutim zaprepastilo i najiskusnije policajce jeste činjenica da je lobanju od žrtve nastojao da zadrži tako što ju je skuvao u izbeljivaču da bi je kasnije koristio kao podsticaj za masturbaciju!

U većini slučajeva, Damer se vodio istim krvoločnim obrascem...

U jednom periodu stalno je posećivao jedan gej bar. Tamo bi upoznao mladiće i mamio ih u kuću nudeći im 50 dolara da mu poziraju goli. Potom bi ih drogirao već spremnom mešavinom lekova za spavanje, silovao, zadavio i raskomadao tela. Poznato je i to da je i biceps jedne od žrtava pojeo! Obično bi zadržavao glavu i genitalije žrtava jer su mu se one činile izuzetno privlačnim.

Svoje žrtve hteo da pretvori u žive zombije

Smrt Erola Lindzija se posebno izdvaja, jer način na koji je ovaj nesrećan mladić skončao, krajnje je jeziv i morbidan.

Pošto je namamio Lindzija u svoj stan, Damer ga je drogirao, izbušio rupu u glavi i sipao hlorovodoničnu kiselinu, a sve u cilju da -svoju žrtvu pretvori u živog zombija! Hteo je time da konačno ostvari svoju najveću želju a to je da ima potpunu kontrolu nad svojom žrtvom. Damerov morbidan eksperiment međutim nije uspeo, jer se Lindzi u međuvremenu probudio žaleći se na glavobolju. Džefri ga je na kraju nasmrt zadavio.

Tokom služenja zatvorske kazne, Damer je govorio da mu je jako žao što nije uspeo da stvori živog zombija!

Iako mu prvi eksperiment nije uspeo, Damer se tu nije zaustavio...

Damer je ponovo pokušao svoj jezivi eksperiment "bušenja" glave na 14-godišnjem Koneraku Sintasomfonu. Iako mu je ubrizgao kiselinu u glavu, dečak je na trenutak uspeo da pobegne. Damer je zatekao svoju žrtvu omamljenu na ulici u prisustvu žena koje su tada alarmirale policiju. Iako se policijska patrola ubrzo pojavila, Džefri je uspeo da ih ubedi da su on i Konerak imali ljubavnu svađu i da Konerak zapravo ima 19 godina. Policija je poverovala u njegovu priču, a krvoločni ubica se vratio nazad u stan sa nedužnim dečakom gde ga je dokrajčio.

Muzej užasa

1991. godine, Džefriju Dameru sreća je konačno okrenula leđa. Ovog puta u svoj stan je namamio 32 -godišnjeg Trejsija Edvardsa, ponudivši mu da plati za njegove golišave fotografije. U jednom trenutku, Džefri je položio glavu na Trejsijeve grudi i obavestio ga da namerava da pojede njegovo srce. Šokiran i unezveren, Trejsi ga je udario pesnicom u lice i uspeo da pobegne.

Zaustavio je policijski auto i odveo policajce u Damerov stan.

Tamo su policajci zatekli nešto što pre toga nikada tokom svoje karijere nisu doživeli. Dokazi na licu mesta su ukazivali na to da imaju posla sa ozbiljnim i poremećenim serijskim ubicom. Medicinski forenzičar je jednom prilikom izjavio da je Damerov stan sadrži toliko ljudskih ostataka - da je to više ličilo na muzej užasa nego na stvarno mesto zločina. Gotovo u svakom kutku njegovog stana pronađeno je po nekoliko lobanja, neke su bile ofarbane a neke izbeljene. Inspektori su takođe u Damerovom frižideru pronašli dva ljudska srca i deo mišića ruku. U zamrzivaču otkriven je jedan ceo ljudski torzo i kesa sa organima. Ustanovljeno je da je Damer toliko daleko išao u nekrofiliju, da je vršio seksualne radnje sa unutrašnjim organima svojih žrtava! Imao je takođe i morbidnu želju da napravi oltar od ljudskih skeleta.

Hapšenje i smrt

Iako su mu dijagnostifikovani brojni i teški psihički poremećaji, sud je utvrdio da je pravno zdrav.

Za svako pojedinačno ubistvo, Džefri Damer je osuđen na doživotnu robiju, mada je javnost zbog monstruoznosti počinjenih dela tražila smrtnu kaznu.

Ovaj poremećeni i krvoločni ubica, svoj život je skončao tako što ga je nasmrt pretukao jedan od zatvorenika 1994. godine u zatvoru u Viskonsinu.