BRANKA VESELINOVIĆ JE SA 105 GODINA BILA NAJSTARIJA GLUMICA: Imala je JEDNO VELIKO PROKLETSTVO koje nikad nije prebolela

Danas nas je zatekla vest da je preminula Branka Veselinović koja je sa svojih 105 godina bila najstarija glumica na svetu.

Rođena je 16. septembra 1918. kao šesto dete majke Jovanke i oca Aleksandra Ćosića koji su poreklom iz Jaše Tomića.

Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Posle dve godine studija, sa tek 19 godina, otišla je na praksu 1938. godine u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (tada se zvalo Narodno pozorište Dunavske banovine) i postala glumica igrajući u predstavi „Karlova tetka“.

Kao veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Andonovića, po čijem prezimenu su je upamtili mnogi stariji Beograđani. Ali nešto kasnije, on je kao američki državljanin, odlučio da se vrati u Ameriku, dok je ona ostala u zemlji, pa su se zbog toga rastali. Posle okupacije aprila 1941. godine, okupator je zatvorio pozorište , a glumci su se razišli.

Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je igrala u Umetničkom, Narodnom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.

Bila je udata za glumca i prevodioca Mladena Mlađu Veselinovića. Venčali su se 30. septembra 1948. godine. Sa Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.

Dobitnik je još mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada i mnoge druge. Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu, mada nije imala dece.

Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori.

Čak i sa 100 godina bila je veoma aktivna i često je obilazila Domove za nezbrinutu decu, Domove za stara lica i invalide gde je recitovala i izvodila monologe.

Ovako je govorila o poznim godinama:

"Sreća je ako si živ i ako to doživiš. Duboko sam zahvalna. Još uvek vežbam, čitam bez naočara, čujem dobro. Vežbam vežbe za održavanje tela. Svaki dan radim čučnjeve. Mogu da uradim po 10 čučnjeva. Morate i noge da vežbate kao i ruke.

I ako zaplačem, plačem od sreće. Svi imaju neku želju, moja želja je da budem dobro, da idem po bolnicama, školama, da pomažem invalidima. Nisam nikad pušila ni pila, jednostavno takav život vodim. Bila sam u srećnom braku sa mojim Mlađom, a i dan-danas imam vitalan mozak. Nikad nisam varala. Imala sam mogućnost da zabavljam hiljade i hiljade ljudi. To se ne može kupiti, morate živeti. Ne radim ja to da bih živela, već živim da bih to radila. Nikome u životu ništa ne kažem ako ima više nego što treba. Ne kažem ni kada kradu, a vidim da kradu. Nikada nisam bila u politici, a govorim engleski, ruski, mađarski, nemački i češki", govorila je svojevremeno Branka.

Ipak, iako je bila veoma srećna sa svojim mužem - par nikad nije imao decu i to je ono što je Branku godinama tištilo:

"Zdravi smo bili oboje, išli smo na preglede. Pokojni doktor Tasovac davnih godinama nam je rekao da je to tako i da neki partneri ne mogu da imaju decu. Rekao je: "Da ste sa drugima u braku, imali biste i vi i Branka". A onda smo mu mi rekli da se volimo, a on je poručio: "Volite se, ali dece nećete imati"", ispričala je Branka o svojoj velikoj tuzi.