PORODICU KOJA HODA ČETVERONOŠKE NAUČNICI SU DRŽALI U TAJNOSTI DO 2006. GODINE: Njihovo postojanje izaziva veliki strah

Porodica Ulas je jedinstvena po tome što hoda četveronoške, a njihov hod je isti kao hod majmuna. Što je još upečatljivije, njihov način hodanja nikad nije zabeležen kod anatomski netaknutih odraslih ljudi.

Hodati na sve četiri predstavlja veoma veliki napor i smatra se neizdržljivim na duže staze, ali braća i sestre Ulas jedino tako mogu da se kreću.

Kurdska porodica iz Turske stekla je veliku popularnost kada je BBC napravio dokumentarac o njima.

Porodica je otkrivena kada su dokumenti turskih naučnika izašli na videlo, a naučnici širom sveta ostali su fascinirani načinom hoda članova Ulas porodice.

Turski naučnici su ovu porodicu okarakterisali kao onu koja predstavlja "obrnutu evoluciju".

Profesor Nikolas Hamfri, evolucioni psiholog, nakon što je pažljivije pregledao članove ove kurdske porodice došao je do zaključka da je 12 od 19 dece rođeno zdravo, ali da imaju "jedinstven invaliditet".

Petoro od devetnaestoro braće i sestara hodalo je oslanjajući se na stopala i dlanove. Prema studiji ova braća i sestre imaju oblik neprogresivne kongenitalne cerebelarne ataksije. Oni su imali i blage intelektualne poteškoće i probleme sa blansiranjem na dve noge.

Pre drugih dijagnoza, naučnici su ovu porodicu okarakterisali kao onu sa "nazadnom evolucijom", nešto što je izazvalo kritike stručnjaka širom sveta. U naučnim krugovima zavladala je jeziva tišina: Da li je nešto takvo moguće?

"Nikad nisam očekivao da će se čak i pod najneobičnijom naučnom fantazijom moderna ljudska bića vratiti u životinjsko stanje," rekao je profesor Hamfri.

Kasnije su naučnici utvrdili da je skelet članova porodice Ulas drugačiji od običnih ljudi, te da su roditelji u početku mislili da će njihova deca moći da hodaju na dve noge, ali se to promenilo tokom godina.

„Ako je postojanost četvoronožnog hodanja kod ovih braće i sestara rezultat ne samo slabo razvijenog mozga, već i kombinacije neobičnih faktora – genetskih, fizioloških, psiholoških i društvenih – onda, do te mere da je spoj ovih faktora u jednom - porodica koja je veoma neverovatna, to je sindrom koji se možda više nikada neće videti. Međutim, čak i ako je to zaista jednokratno patološko stanje, mislimo da se iz toga mogu izvući antropološke lekcije. Jer, kao što smo naglasili na početku, hod ovih odraslih četvoronožaca ima karakteristike bez presedana, koje se ne vide ni kod novorođenčadi ni kod drugih primata: posebno, to je slučaj hodanja zglobom, u kombinaciji sa tipičnom ljudskom dvonožnom upotrebom zadnjih nogu," napisano je u naučnim dokumentima o porodici Ulas.