PRE 2 MESECA SAZNAO DA IMA RAK, PREMINUO U BOLNICI, A OVAKO JE PRIČAO O BOLESTI: "Sad je vreme da pokažemo mišiće, inat"

Masimo Savić preminuo je u Vinogradskoj bolnici u Zagrebu gde se lečio od karcinoma pluća. Prema saznanjima domaćih medija, umetnik je za bolest saznao samo pre dva meseca. Njegovi najbliži saradnici nisu znali da je bolesta.

"Pre desetak dana me nazvao Masimo posle pune Arene u Zagrebu i onako pun optimizma pričao o novim planovima, velikim koncertima koji su trebali da se dese, novim pesmama... Onako usput reče da je malo bolestan, ali ništa strašno... Rešit će se...’, napisao je Amil Lojo koji je za Masima komponovao neke od njegovih najvećih hitova.

Prošle godine, pre koncert u Beogradu pričao je o važnosti vakcinacije protiv korona virusa. Koliko je verovao u medicinu svedoči i ova njegova izjava:

"Stalno govorim svojim kolegama: "Sada treba da pokažemo mišiće, da radimo najbolje pozornice i izvedbe, pokažemo inat..." Možemo kao ljudi sve to proći, ali visoko uzdignute glave.

Iako se dogodila globalna pandemija, velikih i opasnih razmera, mi i dalje nismo izvukli civilizacijske pouke, šta su sve Koh i njegove kolege napravili za čovečanstvo. Ljudi ne shvataju da je životni vek čoveka početkom 20. veka bio 55 godina, a danas je 85 u proseku, što znači da ima jako puno devedesetogodišnjaka. Sve se to omogućilo vakcinama. Nekada se umiralo od tetanusa, danas imamo antitetanus. Jedva da naiđemo na slučajeve tuberkuloze, velikih boginja. Da nema antibiotika, običan grip prerastao bi u upalu pluća. Voleo bih da koristimo takva saznanja koja su nam dostupna, ali šta da radimo. Svet je podložan poluinformacijama, sajtovi i ne računaju da će se čitati celi tekstovi i, ako naslovi stvaraju stav o svemu tome, jao si ga nama."

Svi oni ljudi koji su ga poznavali, makar i površno o Masimu Saviću imaju samo reči hvale. Većina će reći da nikad nije upoznala kulturnijeg i divnijeg čoveka od njega. A ko su bili ljudi koji su oduševljavali njega? Ko je bio njegov mali krug velikih ljudi?

"Gledajte, moj mali krug su oni ljudi koji stanu u moj zagrljaj. Ako imam to, mogu sve. Tako gledam na život. Jako sam se veselio kada sam čuo da mi je žena trudna, strašno sam bio srećan. Želeo sam devojčicu, dobio sam kćer. Mirna će sledeće godine napuniti 30, magistar je političkih nauka novinarskog smera, radi u izvrsnoj firmi, ima divnog momka. Borimo se kod koga će Mango(pas) biti, kod njih ili kod nas. On je pravi, veliki bokser, ima 40 kila, svi ga obožavamo," poverio se on prošle godine Ljilji Jorgovanović u iskrenom intervjuu za magazin Lena.

*Imali ste teško detinjstvo, burnu mladost, svašta ste probali... Kako vam je palo vaspitanje ženskog deteta?

"Kad imaš suprugu kao ja, onda je mnogo lakše. Eni dolazi iz divne, stabilne porodice intelektualaca, tako da su njena mirnoća i kompromisnost izvrsna stvar koja je uletela u moj život. Izgubila se ta moja impulsivnost, ipak se stane na loptu, razmisli. Nemam pored sebe nekoga ko je vatren kao ja, u smislu "hajde, hajde, pokaži se". Ne, kod nje je sve "polako, razmisli do sutra". Tako je bilo i sa vaspitanjem naše ćerke. Imali smo veoma otvoren odnos, bez previše pametovanja, jer se dete zatvori i tek tada nemaš informaciju šta se dešava. Pazili smo da taj kanal komunikacije bude uvek otvoren i to se dobro pokazalo. Mirna je imala malo aktivniji pubertet, ali to je brzo prošlo. Vrlo sam zadovoljan. Dok smo zdravi, ja sam srećan."