Sećanje na velikog umetnika
Van Gog umro na današnji dan davne 1890. godine
Zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev Van Gog je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a imao je 37 godina kada je sebi oduzeo život
Autor:
Jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najuticajnijih slikara na svetu, Vinsent Van Gog umro je na današnji dan 1890. godine pošto je dva dana ranije pucao sebi u prsa.
On je zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a imao je 37 godina kada je sebi oduzeo život.
Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za manje od tri godine i to pred kraj života.
Specifična su po strastvenim pokretima četke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i forme. Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom da je za 10 godina, koliko je slikao, napravio oko 900 dela.
Među najpoznatijim su mu dela iz serije Suncokreti, zatim Irisi, autoportreti, Žitno polje sa čempresima...
On je jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma i decenijama posle smrti jedna je od najuticajnijih figura u umetnosti. Hiljade njegovih slika i crteža i danas se kopiraju, a njegov stil i dalje služi kao inspiracija mnogim mladim umetnicima.
Njegov neponovljivi spoj forme i sadržaja je moćan, dramatičan, lirski ritmičan, maštovit i emotivan, a za samog umetnika je predstavljao način da objasni svoju borbu protiv ludila i njegovo razumevanje duhovne suštine, čoveka i prirode.
Više o umetnosti ovog slikara pogledajte OVDE.
Osim što je bio veliki umetnik, Van Gog je ostao poznat i po svojoj ekscentričnosti i ćudljivoj naravi što je i pokazao kada je u napadu besa i ljubomore sam sebi odsekao uho.
Rođen je 1853. godine u Zundertu u Holandiji, a odrastao je uz majku, oca sveštenika, tri sestre i dva brata. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima i zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama u Londonu.
Ovaj, slabo plaćeni posao je napustio nakon čega je neko vreme radio kao učitelj i tada se oprobava u slikarstvu radeći socijalne teme - radnike u rudniku i njihove porodice.
Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gde upoznaje Anri de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, smogao je snage i vere u sebe da nastavi da slika. Iz Pariza odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Gogen pre odlaska na Južna mora.