KAKO SE PRINCEZA MARINA UDALA U VENČANICI KOJU JE ZA NJU DIZAJNIRAO LJUBAVNIK: Svi su znali njihov tajnu, a muž je ćutao
Priča princeze Marine od Grčke je vredna jedne filmske priče
Autor:
Princeza Marina od Grčke rođena je 13. decembra 1906. godine od oca grčkog knjaza Nikole i majke Elene Vladimirovne iz kuće Romanovih u Rusiji. Marina je bila treće dete ovog srećnog para. Osim nje, Nikola i Elena su imali još sve ćerke - Elizabetu i Olgu princezu od Jugoslavije.
Rođen u Atini, princeza Marina je krštena u pravoslavnoj veri. Kako je odrastala Marina je znala i grčki i engleski jezik, jer je od malena bila školovana. Sa njom i njenim sestrama je svakodnevno radila guvernata specijalno dovedena iz Londona.
Otac, vrsan slikar, svojim ćerkama je preneo talenat za crtanje. Marina i njene sestre rasle su i odgajane u sigurnoj sredini koja ih je štitila od svega lošeg. Ali njihovo bezbrižno detinjstvo završava se kada je Marina imala jedva devet gdoina. Bila je to 1917. godina kada velika beda prekriva Rusiju, ali i Grčku. Porodica je emigrirala prvo u Švajcarsku, a potom u Francusku.
Nikola se prvi put suočava sa situacijom da mora da radi kako bi zaradio i tako prehranio porodicu. Zato on prodaje svoje slike, a potom daje i privatne časove slikarstva.
Ali ni princeze nisu sedele skrštenih ruku. Radile su sve one poslove koje im je njihov rang dozvoljavao i uprkos svim mogućim poteškoćama, princeza Marina je ipak odlučila da ostane u Francuskoj čak i kada je mogla da se vrati u rodnu Atinu.
Tu je imala svu slobodu koju je mogla da dobije jedna mlada devojka iz aristokratske porodice.
Francuskom počinju da kolaju razne glasine kako se Marina zaljubila u pariškog dizajnera Edvarda Molina, kojeg je upoznala tokom jedne revije. Brak nije dolazio u obzir, jer nije bilo mudro da se princeza uda za krojača.
Marinu su požurivali da se uda što pre. A onda je 1932. godine, tokom boravka u Londonu Marina upoznala svog budućeg supruga. Princ Džordž bio je njen drugi rođak, a dve godine kasnije i muž.
Uoči venčanja mladoženja je dobio titulu vojvode od Kenta. Ceremonija je održana 29. novembar 1934. u Vestminsterskoj opatiji, nakon čega je venčanje nastavljeno i u grčkoj crkvi po pravoslavnim običajima.
Mlada je na svom venčanju nosila haljinu pariskog krojača Edvarda Molina, a malo ko je znao da je upravo on bio njena zabranjena i bivša ljubav. Mladoženji se haljina dopala, a ko je dizajnirao on se nije ni raspitivao.
Ipak, Marina i Džordž su bili gotovo savršen par. Njihov brak je bio sklopljen iz ljubavi, a Marina dobija i novu titulu Njeno Kraljevsko Visočanstvo Vojvotkinja od Kenta.
Ali njihova sreća nije dugo trajala. Par je dobio troje dece, a nakon rođenja najmlađeg sina Džordž tragično gine u avionskoj nesreći na severu Škotske.
Nakon što se izborila sa tugom, Marina odlučuje da pomaže ljudima i to kao medicinska sestra. Pod pseudoninom sestra Kaj, Marina radi u vojnim bolnicama u Londonu.
Sama je govorila kako joj je to pomoglo da se izbori sa tugom. Međutim, Marina se nakon smrti muža sto posto posvetila vaspitanju svoje dece. Pošto je imala veoma mala primanja, Marina ceo mužev kapital prodaje aukcijski što joj pomaže da se izbori sa finansijskim problemima.
Svu svoju decu izvela je na pravi put i skoro do smrti obavljala dužnosti člana kraljveske porodice.
Umrla je 27. avgusta 1968. godine u Londonu, a uzrok je bio tumor na mozgu. Ni najbolji lekari nisu mogli da pomognu princezi Marini. Sahranjena je pored supruga.
Pogledajte zašto su za Marinu pričali da je bila namodernija princeza svog vremena: