VERUJE SE DA BLAGA MARA DONOSI MIR SAMO OVIM ŽENAMA: Ako odu u crkvu i zapale sveću, ispuniće im jednu želju

Kao i na dane svih "ženskih" praznika kao što su Ognjena Marija i Trnova Petka, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila.

Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu Blage Marije.

Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.

Postoji pesma u narodu koja kaže:

Ognjem prži Ognjena Marija,

Gromom bije Gromovnik Ilija,

Mirom miri Mirnosna Marija…

Marija Magdalena u Žitijima svetih pominje se kao "mironosica ravnoapostolska", rodom je iz iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.

U svojoj mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova, a kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.

Zajedno sa Presvetom bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.

Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista.

Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.

Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes gde je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika.