JEDAN OD RETKIH INTERVJUA LEGENDARNOG ZORANA RADMILOVIĆA: Svaki njegov odgovor će vas nasmejati do suza

Glumačku legendu Zorana Radmilovića nema ko nije obožavao, a najveći trag ostavio je u pozorištu "Atelje 212", gde mu je postavljen i spomenik. Uopšte ga nije interesovala popularnost, pa iza sebe nije ostavio veliki broj intervjua. Sve što je imao da kaže, govorio je na daskama koje život znače.

Mešutim, jedan od retkih intervjua, koji je nasmejao sve do suza, a verujemo da će i vas, objavljen je 1965. godine u listu "Razvitak". Kasnije je uvršten i u knjigu "Zalažem se za laž", koju je priredila Zoranova pokojna ćerka Ana Radmilović.

Zoranov intervju prenosimo u celosti:

Datum rođenja?

- Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.

Težina, visina, boja kose, boja očiju?

- Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.

Bračno stanje, deca?

- Želim ih.

Stepen obrazovanja?

- Naravno – visok, zar se ne primećuje?

Strani jezici?

- Samo recite!

Mesečni prihodi?

- Sasvim dovoljni.

Adresa (stan)?

- Zadovoljan sam adresom.

Auto (oznaka)?

- Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.

Kada biste se ponovo rodili?

- Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.

Sklonost, dar?

- Pa zaboga, to svi znaju.

Sport kojim se bavite?

- Ah, bio sam strahoviti sportista.

Kvaliteti?

- Jasno izraženi znaci genijalnosti.

Mane?

- Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.

Karakter?

- Očigledno, ne preozbiljan.

Šta vas čini srećnim?

- Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.

A šta nesrećnim?

- Kad ih postavljam sebi.

Neostvarena želja?

- Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.

Šta vas uzbuđuje?

- Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.

Čega se bojite?

- Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.

Vaša deviza?

- Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.

Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?

- Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.

Vaše nade?

- Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.

Šta vas je do danas najviše razočaralo?

- Pad Troje. Šta vam je smešno?

Slobodno vreme?

- U slobodno vreme sređujem svoj život.

Godišnji odmor?

- Uvek odem na pogrešno mesto.

Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?

- Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?

Da li se nečega stidite?

Stidim se svojih moralnih dugova.