Stručnjaci savetuju

Prvi simptomi depresije: Posetu lekaru ne treba odlagati!

Za osobe koje pate od depresije nema ničeg beskorisnijeg od saveta tipa "trgni se, saberi se, potrudi se"..., jer je prva i najvažnija stvar da joj se pomogne da dobije odgovarajuću lekarsku pomoć

Objavljeno: 27.06.2014. 15:11h 09:06h
Autor:
Foto: Shutterstock

Ono što je depresivnoj osobi najbitnije jeste da joj se ponudi emotivna podrška što uključuje razumevanje, strpljenje, ljubav i ohrabrivanje, pri čemu se mora imati na umu da depresivne osobe ne žele da budu depresivne.

Stručnjaci savetuju da bližnji uključe depresivnu osobu u razgovor i pažljivo je slušaju, da je pozovu u štenju, bioskop, ohrabre u aktivnostima koje su je nekada radovale...

Kako uz pomoć matičnjaka da se oslobodite tuge i depresije pročitajte OVDE.

Takođe, depresivnu osobu ne treba terati da preuzme previše zadataka, jer je tim osobama potrebna zabava i društvo, a preveliki zahtevi joj samo mogu pojačati osećaj neuspeha.

Lekari upozoravaju da depresivnu osobu ne treba optuživati za lenjost ili da se pretvara da je bolesna, a posebno ne treba očekivati da se sama "izvuče" iz depresije.

Uz čitanje se uspešno rešite depresije, više možete naći OVDE.

Inače, depresija - savremena bolest čovečanstva, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija, do kraja ove decenije biće vodeći faktor obolevanja u razvijenim zemljama.

I u Srbiji, psihički poremećaji su među vodećim zdravstvenim problemima.

S druge strane, dok se u svetu povećava broj onih koji zbog psihičkih problema odlaze u prevremenu penziju, u Srbiji se smanjuje.

U Srbiji su, do pre desetak godina, psihička obolenja bila druga po ozbiljnosti, kod svake šeste osobe koja je otišla u invalidsku penziju, razlog su bile psihičke bolesti.

Ne dozvolite da vam kiša pokvari raspoloženje, evo kako da se rešite depresije.

Danas, svaki deseti po osnovu duševnih poremećaja ode u prevremenu penziju, a razlog tome je povećanje broja kardivaskularnih oboljenja i tumora, ali i promena propisa.

Najčešći duševni poremećaji koji dovode do potpunog gubitka radne i funkcionalne sposobnosti su teške depresije, bipolarni poremećaji, šizofrenija, poremećaji ličnosti, psihoze.

Stresovi, strepnja od neizvesnosti, gubitak posla ili nemogućnost zaposlenja, genetska predispozicija, najčešći su uzročnici depresije na koje niko ne može biti imun.

Zbog čega su bake sve češće u depresiji pročitajte OVDE.

Prvi simptomi depresije najčešće su nesanica, uznemirenost, jutarnji umor, napetost, gubitak perspektive, a obzirom da taj poremećaj upošte nije bezazlen, posetu lekaru ne bi trebalo odlagati.