Obratite pažnju

DANAS JE POČELA ŠESTA NEDELJA USKRŠNJEG POSTA: Ako želite dobro zdravlje, obavezno uradite ovo!

Praznici su nam bliži nego ikad

Objavljeno: 11.04.2022. 13:54h
Autor:
Foto: Shutterstock

Pravoslavni hrišćani koji poste veliki Vaskršnji post ulaze u šestu nedelju koja se naziva Cvetnom nedeljom ili sedmicom. Cvetna nedelja dobila je naziv po prazniku Cveti, kojim se završava šesta nedelja Uskršnjeg posta.

Prema predanju, kada je Isus ušao u Jerusalim, vernici su pred njega bacali palmnine gane i najlepše cveće, pa je zato ova nedelja Cvetna. Ona označava period kada se priroda budi, sve počinje da buja i cveta.

U Cvetnoj nedelji padaju praznici Lazareva subota i Cveti.

Lazareva subota

U subotu u Cvetnoj nedelji slavimo lazarevu subotu, kao uspomenu na Lazara koga je Isus vaskrsao iz mrtvih.

Slavi se kao pobeda života nad smrću, a kao simbol toga drži se Vrbica, to jest nose se u procesiji ozelenele grančice vrbe u crkvu na osvećenje, a sutradan se dele vernicima u crkvi.

Tada se u crkvu nose vrbove grančice koje se osveštaju, a zatim se sutradan, na praznik Cveti, dele vernicima kako bi ispleli venčiće.

U ovoj šestoj nedelji Časnog posta, kada ćeš čuti jevanđelje o vaskrsenju Lazara iz mrtvih, saberi i upravi misli svoje na čisto srce koje Boga vidi. I probaj čistotu srca svoga na ovome čudu vaskrsenja četvorodnevnog mrtvaca. Nečisto srce neće na ovome događaju videti Boga niti čudo Božje, nego će sricati svoju klapnjavu o hipnotizmu, sugestiji i drugim vračarijama, koje su stekle svoje naučne rubrike. I ti, ako ne budeš ovde video Boga (u licu Hrista Vaskrsitelja) i čudo Božje u vaskrsenju Lazara, znači imaš još nečisto srce.

Cveti

Crkva proslavlja Cveti u znak sećanja na ulazak Hristov u Jerusalim, kada su Hrista jašućeg na magarcu dočekivali s velikom radošću, bacajući ispred njega palmove grančice, kao i cveće, po čemu je ovaj praznik i dobio naziv Cveti.

Čitava nedelja pred ovaj praznik ima naziv Cvetna nedelja, što znači da je u toj nedelji značajnu ulogu imalo cveće, rast biljaka, to jest bujanje čitave prirode.

Običaji

Ove nedelje kreče se voćke, nasađuju kvočke, ali ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju sav cvet smetnuti i neće biti ploda.

Tokom Cvetne sedmice, a naročito u nedelju, na praznik Cveti, postoji običaj da se od cveća i vrbovih grančica pletu venčići koje stavljamo na glave ili čuvamo u domu kako bi smo privukli napredak i zdravlje.

Običaj nalaže da svi ove sedmice "zavire u svoje srce", da se pokaju i pripreme za veliki praznik koji predstoji, jer samo oni "čistog srca" mogu da shvate suštinu Hristovog vaskrsnuća. Ova sedmica treba da bude priprema za sledeću Strasnu sedmicu, kada poste čak i oni koji nisu toliko revnosni vernici, zarad svog i zdravlja svoje porodice.