Jovana Drašković: Morsko udvaranje

Udvaranje je, kako se kaže, drevna veština - neki se rode sa tim, neki uče tokom života, dok sa druge strane postoje i oni koji to nikad ne nauče.

Ranije je jedna ruža, i to ona bez trnja, mogla da probije bedem do srca i one neosvojive. Promenila su se vremena, promenio se stil oblačenja, način pričanja, ukus hrane, boja cveća ali ne i žensko srce. Ono i dalje želi da ga neko voli i stalno osvaja. Znamo svi kakva atmosfera vlada na moru. To je vreme koje svi željno iščekujemo, sunce, more, plaža, izlasci i zaborav briga, pa makar i na kratko. Toliko je lepo da poželimo da ostanemo zarobljeni u tom vremenu. Upoznala sam jedne večeri u diskoteci, jednog Đetića, visokog, crnog i preplanulog. Previše je bio dobar da bi bio realan, pa nisam previše marila za njegove ture pića koje je slao, gledala sam to kao odraz njegove nadmenosti. Bio je tako siguran u sebe, da me je to i previše nerviralo. Sreli smo se još par puta, nekako se namestilo da se upoznamo, potom me je pozvao i na piće, gde sam shvatila da nije onakav kakvog sam ga zamišljala - bio je potpuno običan dečko sa onim šarmantnim crnogorskim naglaskom, međutim potpuno sam pala kada me je jedne večeri odveo na ostrvo u mali kafic i poklonio morsku zvezdu, koju treba da mu vratim ako se vidimo ove godine.

Bila sam sumnjičava da još njih deset pre, a i posle mene, nisu dobile isti poklon, na šta mi je on odgovorio: "Zar ti stvarno misliš da ja svaki dan lovim morske zvezde, naporan je to posa'. Imaš je samo ti i očekujem da ćeš mi je vratiti", i hoću! Udvaranje ne treba da bude puka reč u rečniku, već reč na delu. Nije potreban buket ruža niti skup poklon, da bi se žena osvojila, već prave reči u pravo vreme. Mi ćemo pasti i ona onaj cvet što ste ukrali iz komšijske bašte dok ste nas čekali da odlučimo sta ćemo da obučemo jer, ipak, to je naš večiti i najveći problem.

PS: Pazite na komšinicinu ogradu, i naravno ponekad komšinica ima opasnog psa.