Biografija

DA BI SE OSVETILA MUŽU, UŠLA U LJUBAVNU VEZU SA ŽENOM. NA SAMRTI JE REKLA: Nadam se da se nikad neću vratiti! (FOTO)

Rekla je: "U životu sam imala dve nesreće: jednu kad me udario tramvaj, a druga je Dijego!"

Objavljeno: 14.02.2022. 08:51h 09:05h
Autor:
Foto: Profimedia

Zaista je teško pomešati prepoznatljive slike meksičke umetnice Fride Kalo sa drugim umetnicima. Mnoge od njih su autobiografske, jer kako je sama rekla:

"Crtam sebe jer provodim mnogo vremena sama i ja sam tema koju poznajem bolje od bilo čega drugog".

Međutim, ne samo slike Fride privlače veliku pažnju, već i njen izuzetno zanimljiv život pun bola, ljubavi, strašnog očaja i veoma slabe nade.

****

Život Fride Kalo bio je pun misterije od dana kada je rođena. Rođena je 1907. godine, a kao već formirana umetnica i odrasla osoba, promenila je godinu rođenja u 1910. Frida je želela da bude povezana sa Meksičkom revolucijom koja je počela 1910. i trajala do 1920. godine.

Umetnica nikada nije imala dobro zdravlje. Sa 6 godina joj je dijagnostikovan poliomijelitis. Kao rezultat toga, Frida je šepala ceo život, a noge su joj bile nesrazmerne (desna je bila nekoliko centimetara kraća od druge). Pokušala je da sakrije ovaj nedostatak tako što je nosila duge suknje, ali i dalje nije mogla da izbegne ismevanje svojih vršnjakinja.

Možda su je zdravstveni problemi naterali da postane lekar i uđe u pripremnu školu La Prepatoria koju je pohađala zajedno sa 35 devojčica i 1.965 dečaka.

U dobi od 18 godina, buduća umetnica je doživela svoj prvi pravi preokret: imala je strašnu nesreću. Lekari su rekli da neće preživeti nakon svih povreda koje je zadobila. Frida je provela nekoliko nedelja bez svesti, a kada se probudila, odmah je zamolila oca da kupi opremu za crtanje i on je to uradio.

On je bio osoba koja je dizajnirala poseban stalak za nju kako bi mogla da crta ležeći i takođe stavila ogromno ogledalo tačno iznad sebe. Prva slika koju je nacrtala nakon nesreće bila je Autobus. Nacrtala ga je olovkom. Više puta je rekla da joj je crtanje dalo životnu snagu i da joj je to (zajedno sa rođacima) omogućilo da se oporavi.

„Bile su 2 nesreće u mom životu: jedna me udario tramvaj, a druga je bio Dijego."

Frida je upoznala Dijega Riveru nekoliko godina nakon nesreće. Frida je tek počela da crta i odlučila je da svoj rad pokaže uglednom i iskusnom umetniku. Mislio je da je njen rad veoma dobar. Nešto je kliknulo između njih. Par se venčao 1929. Ona je imala 22, a on 43 godine. Nije bio baš zgodan, prilično debeljuškast, ali izuzetno šarmantan. Ekstravagantni par imao je nadimak „Slon i golubica“.

Dijego nikada nije bio dobar muž. Dva njegova prethodna braka su prekinuta jer je mnogo varao. Njegov treći brak nije bio srećan izuzetak. Frida je bila svesna brojnih ljubavnih afera svog muža, ali mu ništa nije rekla. Možda zato što je htela da uzvrati svom mužu, imala je aferu sa revolucionarom po imenu Lav Trocki koji je našao utočište u njihovoj kući.

Prema nekim informacijama, imala je aferu i sa pesnikom Vladimirom Majakovskim i meksičkom pevačicom Čavelom Vargasom.Frida je zatrudnela nekoliko puta, ali su sve njene trudnoće završavale pobačajima zbog te iste nesreće.

Sve svoje emocije vezane za ovo je izrazila na svojim platnima. Njen najsjajniji rad koji odražava ovu neverovatno bolnu temu bila je bolnica Henri Ford.

Posle 10 godina braka, saznala je da je muž vara sa njenom rođenom sestrom Kristinom pa je odlučila da se razvede od njega. Tada je ošišala svoju prelepu dugu kosu i počela da nosi odela sa pantalonama.

Nakon bolnog razvoda sa suprugom, Frida Kalo je počela da crta sebe okruženu životinjama. Volela je životinje i imala je pse, majmune, papagaje i golubove.

Godine 1940. umetnica je imao veoma ozbiljne zdravstvene probleme i primljen je u bolnicu. Dijego je odmah došao kod nje i ponovo je zaprosio. I ona je prihvatila.

Svakom narednom godinom , Fridino stanje se samo pogoršavalo. Imala je nekoliko ozbiljnih operacija, ali se njeno stanje nije poboljšalo. Godine 1953. morali su da joj amputiraju nogu zbog gangrene. Iste godine imala je ličnu izložbu u Meksiku kojoj je prisustvovala u svom krevetu.

Osećala je da će uskoro umreti, pa je u svoj dnevnik zapisala: „Nadam se da je izlaz radostan. I nadam se da se nikada neću vratiti.”

Preminula je 1954. od upale pluća.