SVETI JOVAN ZLATOUSTI

ONAJ KO NA DANAŠNJI DAN PREKINE NIT, PREKINUĆE SVOJ ŽIVOT: Staro verovanje na Svetog Jovana Zlatoustog!

Srpska pravoslavna crkva 26. novembra proslavlja Svetog Jovana Zlatoustog, carigradskog patrijarha i jednog od tri Sveta jerarha.

Objavljeno: 26.11.2021. 14:02h
Autor:
Foto: Wikipedia / Јован_Златоусти

On je i autor knjige “O sveštenstvu”, a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”. Danas se ceni u celom hrišćanskom svetu, a navodno je za života bio omiljen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.

S obzirom na to da su srpska tradicija i vera bogate običajima koji se moraju poštovati na svece izdvajamo one koji su vezani za današnji dan:

Naime, prema verovanju naših starih, onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je i svoj život. Zato se 26. novembra do ponoći nikako ne smeju upotrebljavati igle za šivenje i pletenje, kao ni razboj za tkanje.

Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da se na današnji dan “valja” uzeti neka draga knjiga i iz nje pročitati makar deo, za svoj duševni mir i svetiteljev blagoslov.

Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika

Rođen je u Antiohiji 354. god. Učeći grčku filozofiju Jovan se zgnuša na grčko neznaboštvo i usvoji veru hrišćansku kao jedinu i svecelu istinu. Primio je krštenje od Meletija, patrijarha Antiohijskog, po smrti roditelja zamonašio se i počeo se strogo podvizavati. Tada je napisao knjigu “O sveštenstvu”, a ubrzo su mu se javili i Sveti apostoli Jovan i Petar proričući mu veliku službu, veliku blagodat, ali i veliko stradanje.

Kada je trebalo da bude posvećen za sveštenika, anđeo božji se istovremeno javio i patrijarhu Flavijanu (posle Meletija) i samom Jovanu.A kada ga patrijarh rukopolagaše, videše svi bela svetla goluba nad glavom Jovanovom. Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, Jovan je po želji cara Arkadija izabran za patrijarha Carigradskog.

Učinio je mnoga velika dela i ispravke kao patrijarh

Napisao naročiti čin svete liturgije, postideo jeretike, rastumačio Sveto pismo svojim zlatnim umom i jezikom i ostavio crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Zbog svega toga, narod ga je proslavio, a zavidljivci omrznuli, dok ga je carica dva puta poslala u izgnanstvo. U izgnanstvu je proveo tri godine, skončavši na Krstovdan 14. septembra 407. god. u mestu Komanu u Jermeniji.

Pred smrt su mu se opet javili Sveti apostoli Jovan i Petar, kao i Sveti mučenik Vasilisk (22. maja), u čijoj crkvi je primio poslednje pričešće.

Slava Bogu za sve!” behu njegove poslednje reči, i s tim rečima duša se Zlatoustog prenese u Raj. Od Zlatoustovih moštiju, glava mu počiva u Uspenskom hramu u Moskvi, a telo u Vatikanu u Rimu.

Pored 26. novembra, 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.