MASIMO SAVIĆ O SVOM MALOM KRUGU: Silno sam želeo da mi žena rodi ćerku! Svog psa poštujem više nego većinu ljudi!

Među onima čiji su letošnji koncerti pomereni za septembar nalazi se i fenomenalni Masimo Savić. Ko bude 18. septembra došao na Tašmajdan, dobiće pun paket: stare hitove i novi zvuk, izvođača prefinjenog izgleda, sjajno odevenog, filigranski tanušnog, sa moćnim čuvenim vokalom. Biće to 35 godina njegove karijere, koja je stalno u usponu jer on ne želi da stane.

*Vi i Beograd niste stranci u noći? Dolazite nam kao stari prijatelj.

"Ne, nećemo biti stranci. Ali ja sam stari prijatelj koji se stalno javlja. Nisam neko ko živi na starim lovorikama. Neprekidno radim na novim kompozicijama. Srećom, one su jako zapažene, a prošle godine je "Mali krug velikih ljudi" proglašen pesmom godine u Hrvatskoj. Pesama godine sam imao jako puno. Ono što će ljudi dobiti jeste vrlo kvalitetan, zreo bend, posebno izgrađenu, originalnu binu samo za ovu priliku, a "Skaj mjuzik" će nam pomoći da postavimo mnogo više opreme nego što mi imamo para da platimo. Takva su vremena. Stalno govorim svojim kolegama: "Sada treba da pokažemo mišiće, da radimo najbolje pozornice i izvedbe, pokažemo inat..." Možemo kao ljudi sve to proći, ali visoko uzdignute glave."

*Na šta konkretno mislite?

"Iako se dogodila globalna pandemija, velikih i opasnih razmera, mi i dalje nismo izvukli civilizacijske pouke, šta su sve Koh i njegove kolege napravili za čovečanstvo. Ljudi ne shvataju da je životni vek čoveka početkom 20. veka bio 55 godina, a danas je 85 u proseku, što znači da ima jako puno devedesetogodišnjaka. Sve se to omogućilo vakcinama. Nekada se umiralo od tetanusa, danas imamo antitetanus. Jedva da naiđemo na slučajeve tuberkuloze, velikih boginja. Da nema antibiotika, običan grip prerastao bi u upalu pluća. Voleo bih da koristimo takva saznanja koja su nam dostupna, ali šta da radimo. Svet je podložan poluinformacijama, sajtovi i ne računaju da će se čitati celi tekstovi i, ako naslovi stvaraju stav o svemu tome, jao si ga nama."

*Moramo biti pametni.

"Samo pametni, ništa drugo. Ukoliko ne želimo da se vakcinišemo, ugrožavamo i sebe i svoju okolinu."

*Pomenuli ste specijalno dizajniranu binu. Hoćete li vi, kao osvedočeni dendi, biti takođe posebno dizajnirani?

"Jasno. Ja uvek jako pazim na te stvari. Odeću koju ću nositi na koncertu, a posebno cipele, nikad niko ne vidi. Strašno mi je važno u kakvim sam cipelama na bini. I zbog lepote, i zbog udobnosti, i plus - moraju da se klizaju na određeni način. Volim pokret i uvek sam bio fredasterovac. Dakle, kakva bude struktura poda na bini, takve ću cipele i imati."

*Jesu li sve lepe?

"Jesu. Vodim računa o tome jer je sve to svojevrstan oklop koji stavljam na sebe. Mora da bude prijatan i meni i publici."

*Važite za domaću mešavinu Brajana Ferija i Dejvida Bouvija.

"Gde ćeš bolje. Hvala!"

*Na kakvu publiku više računate na koncertu, mlađe, koji će se upoznati sa vašim opusom, ili one starije, koji sve pesme znaju napamet?

"Na svu sreću, kod mene su se te razlike izbrisale. Da nemam nove, velike aktuelne hitove, toga ne bi bilo, u publici bi više-manje bila samo moja generacija. Ali kad postoje pesme koje su tkivo modernog vremena, onda na moje koncerte dolaze oni koji imaju 12, 16, 20 godina, ali i preko 80. Nekako sam sve zahvatio. Predugo radim da ne bih bio deo nečijeg doma, a to se i vidi na koncertima."

*Ko je vaš mali krug velikih ljudi? Sa ljubavlju pričate o supruzi, ćerki...

"I psu Mangu! Gledajte, moj mali krug su oni ljudi koji stanu u moj zagrljaj. Ako imam to, mogu sve. Tako gledam na život. Jako sam se veselio kada sam čuo da mi je žena trudna, strašno sam bio srećan. Želeo sam devojčicu, dobio sam kćer. Mirna će sledeće godine napuniti 30, magistar je političkih nauka novinarskog smera, radi u izvrsnoj firmi, ima divnog momka. Borimo se kod koga će Mango biti, kod njih ili kod nas. On je pravi, veliki bokser, ima 40 kila, svi ga obožavamo."

*Kako se vi tako tanušni nosite s tolikim bokserom?

"Nosim se odlično. Mango je pristojan pas, zaslužio je moj respekt. Ja ga poštujem mnogo više nego mnoge ljude."

*Imali ste teško detinjstvo, burnu mladost, svašta ste probali... Kako vam je palo vaspitanje ženskog deteta?

"Kad imaš suprugu kao ja, onda je mnogo lakše. Eni dolazi iz divne, stabilne porodice intelektualaca, tako da su njena mirnoća i kompromisnost izvrsna stvar koja je uletela u moj život. Izgubila se ta moja impulsivnost, ipak se stane na loptu, razmisli. Nemam pored sebe nekoga ko je vatren kao ja, u smislu "hajde, hajde, pokaži se". Ne, kod nje je sve "polako, razmisli do sutra". Tako je bilo i sa vaspitanjem naše ćerke. Imali smo veoma otvoren odnos, bez previše pametovanja, jer se dete zatvori i tek tada nemaš informaciju šta se dešava. Pazili smo da taj kanal komunikacije bude uvek otvoren i to se dobro pokazalo. Mirna je imala malo aktivniji pubertet, ali to je brzo prošlo. Vrlo sam zadovoljan. Dok smo zdravi, ja sam srećan."

*Hoćemo li da pozovemo ljude da dođu na koncert?

"Moraju!"

*Gori li i dalje vaša stara vatra i šta da očekujemo?

"Lako je svetskim izvođačima da naprave dizajn bine i onda je koriste dvesta puta. Kod nas je drugačije. Mi je napravimo i koristimo samo jednom u životu. Jako smo se potrudili. RTS će snimati ceo koncert, biće kranova, što odmah deluje mnogo ozbiljnije. A i publika je srećnija jer svi misle da će ih kamere uhvatiti i da će i oni biti deo koncerta, ne? Grupa Vatra, koji su veoma jak bend, otvoriće ga. I onda nastupamo mi.

Dođite, biće stvarno posebno!"

*Pesmama "Mali krug velikih ljudi" i "Putujemo i kada stojimo" malo ste se emotivno izmestili. Više ne pevate jednoj osobi, već velikom broju ljudi. Angažovani ste, saosećajni, solidarni.

"Apsolutno, otkad su uvedene "restrikcije", namerno ih stavljam u navodnike, jer mi ih niko ne može nametnuti osim ja u svojoj glavi. Pritom ne mislim na ono "baš me briga, neću da stavim masku", već da se neću zaustaviti kao umetnik, kreativac, performer. Ne dam da me to šokira i paralizuje. Ja sam stalno aktivan. Ovaj period je za mene kreativno isti kao nekada, samo što imam nešto manji broj koncerata. Pitam koliko dozvoljavaju i - meni dosta. Ako sam platio bend, meni ne treba. Dovoljno je da se točak okreće, ne zarđa, jer puno ljudi zavisi od mene. Kada mi dođe neko iz benda i pita: "Maks, hoćemo li raditi još sedam-osam godina?", a ja odgovorim da hoćemo, kaže mi: "Onda dižem kredit!" Odgovoran sam čovek i u tom smislu se pojavio taj mali aktivistički momenat. Drugo, poručujem: budimo zadovoljni onim što imamo! Ja sam zadovoljan svojim malim krugom ljudi jer su oni - veliki!"

* Tekst preuzet iz časopisa Lena, autor Ljilja Jorgovanović